Kako krenuti napred? Kako  kad me vetar  zivota siba i nosi u nekom pravcu   kojeg nisam  predvidela. Ali to su lekcije koje nam zivot  onako uzput i neocekivano deli. I kako krenuti dalje  bez  da se osvrnem  na tacke  koje su ostale iza meine, na  proslost  koja je  zapecacena kao deo jednog zivota. Ne izvodljivo. Mozda bi mogli oni koji nemaju srca, oni za koje je sve sto je proslo  neznacajno, nebitno. Oni koji nemaju dusu,  da mozda bi oni  mogli. Meni je ta  proslost  jako bitna znacajna, nesto poput lekcij koju nisam savladala  i na koju se osvrnem svaki put  pre nego sto  okrenem novi list.Ali ipak to su samo secanja i  uspomene od  kojih se ne zivi, a zivot  nije samo igra ili  lutrija . Svaki je novi dan jedno novo iskusenje, novi ispit.  Treba se  probuditi iz snova gde je sve ruzivasto  i  svetlucavo, i cvrstim  postojanim korakom krenuti  dalje. A ja to mogu , i ja to moram  tako mi nalaze ovo srce koje jos uvek kuca. Ja znam da mogu.