Tvoje oci

Tvoj pogled, te oci duboke

dublje od svih mora,od svih okeana....

u njima se prostire vecnost osecanja,

naj lepse dugine boje letnjih dana....

kroz njih prolaze orkani lome se grebenovi,

pred njima i zvezde su male, i gube sjaj u tami .

Te tvoje oci, kao dva jedrenjaka sto morima plove ....

pesme srca sto me na greh zove.

Kroz te oci orlovi gledaju

i nebeskim putevima haraju.

Te oci kroz koje vekovi prolaze

Zovu me zovu, pozivaju nemo bez reci...

u njima moje srce utehu trazi...

U njima su moji snovi sakriveni...

Moje zelje ozivele ...

Te predivne oci u kojima zov divljina hara....

Zovu me kroz sivilo jutra zovu putem do raja.

Zasto bas ti

Ti si nesto poput sna, cekam...
chekam i chekam a tebe nema....
Pitam se cesto zasto si to morao biti bas ti.
Toliko drugih na ovome svetu
a ti si uspio probiti led...
Stopiti ga i izazvati poplavu u mojoj dusi
Zasto bas ti, tako okrutan hladan,
Ti sto bez milosti gazis....
Rusis sagradjene snove, mijenjas tok
Ravno usmijerene rijeke...
Zasto me svaka tvoja rijec podize...
Osjecam da mogu polijeteti
Ali jos nemam krila....
Jos su skupljena oko mene iz straha
Da cu opet pasti .... posustati...
Usamljena kao gorska vila...
Cekam da se pojavis...
Da mi pruzis ruku koja ce me usmijeriti
Tamo visoko ka zvijezdama...
Jedino ti to mozes...
ti imas snage da me me podignes i srusis.
Ali se necu predati ....
Necu posustati....
Ustat cu ponovo i korakom necujnim
Krenuti svojim putem...
Krenuti tokom kojim me zivot vodi...
Prkosno te pogledati...
A u ochima ces prochitati,
Zasto,zasto bas ti......

Ti si moj san...

Osjecam te,znam da si tu.
Skriven iza zavjese stvarnosti i vizije.
Pruzas mi ruke, zoves budis nemire.
Otvaras putanje ka nebu, ka raju.
Puteve koji me bude,vracaju sjaj pozude
Mojoj zenici, mom oku koje te jos trazi.
U sivtanju jutra u sumraku zalazeceg sunca.
Osjecam dodir tvojih ruku ..
Dusa mi cvijeta poput proljetnjih vrtova,
Kojim ti setas ponosno, korakom sigurnim ...
Siguran u sebe....
Udises miris ruze koja ti se nudi...
Cvrstinom tvojeg poljupca,
Vrelinom usana budis sva moja chula,
Koja zude za dodirom....
Usamljenost koja do juc stalni
Gost moje duse bi nestaje....
Topi se ko led u chasi koju ti pruzih..
Nestaje i zadnja sumnja,
Zadnji otpor da ti odolim, rusi se...
Rusi poput kule pijeska na obali mora.
Vizije koja predugo traje postaje dio sna.
San Koji me dize ka mjesecu i zvijezdama
Nosi najludjim vrtlozima zivota,
Dvodi do rraskrsca sna i jave.
U tvojim rukama stvarnost dodirujem.
Molim da noc ne prestane,
Molim dan da ne svane.
Znam da si tu osjecam te....
Cujem te kako me zoves, dozivas
Nesebicno snagu dajes ...
Svanulo je, svjetlost rastjera tamu ...
A ja te jos uvjek osjecam
Znam da situ iza paravana ....
Tu izmedju dva svijeta.
I jednom kada se zavijesa spusti ....
Pozornice nestane ...svjetla ugase
Ostace tragovi koji ce me uvjek voditi
Ka tebi ostaces moja vizija
Proslosti , sadasnjosti i buducnosti ...

Samo za trenutak

Pruzas mi ruke iz kojih
mesec sija, zita klasaju, mora se pene.
Iz kojih se tama pretvara u svetlost
I mrznja u ljubav.
Pruzas mi ruke iz kojih golubovi polecu
Ptice ponovo cvrkucu
Uvenule ruze ponovo mirisu
Ruke koje me na ceznju podsjecju .
Nudis mi srecu koju jos nisam osetila,
A tako sam je zeljna.
Tako bih rado nesto drugo osecala...
Nesto drugo ,toplo poput... nemam rijeci
Jer nezam sta moze biti toplije
Od tog osecanja koje osecam gledajuci te.
Gledajuci te tako hladnog i nedostiznog...
Zelim na trenutak te hladne okove tvog lica skinuti...
Na tren samo u tvoje oci pogledati
Osetiti njihov sjaj kako me dodiruje
Njihovu toplinu kako mi dusu greje
Samo na tren....
Pa neka sam posle cijeli ziovot prokleta
Neka se posle mojom dusom igraju vetrovi
Nose je talasi prekriju snjegovi
Neka me ..
Ali samo na tren zelim osetiti
Koliko ti znacim .....
I pokazati ti koliko mi znacis
Samo na tren....

Ne zali me ... Ja zivim

Ljubavi dolaze, obichno ne najavljeno. Probudimo se sa tim osecajem u grudima, osecajem da nam neko nedostaje, sa osecajem ceznje.... a ipak smo srecni. Tezimo ka nama voljenoj osobi zelimo njenu blizinu, paznju. A onda desi se da kako se neocekivano pojavi tako i neocekivano nestane masa ljubav. Iz nekog razloga ostanemo sami i onda zalimo. Ali zasto zaliti. Mi koji smo voleli, mi koji znamo za bol srca za suze, mi koji smo dali sve i izgubili sve netrebamo zeliti. Mi smo bogatiji za jedno iskustvo. Oni koji neznaju kako se oseca cilj za kojim bi se zivot dao, kako se oseca zivot koji se ne zivi nego prezivljava. Oni su siromasni u dusi i njih treba zaliti, a ne nas. Ja sam srecna, srecna kao nikad do sad. Znam da sam poletela visoko, mozda i previsoko da bih bez krila mogla se zadrzati na nebu. Zbog tog predivnog osecanja dodirivala ivice pakla, klecala pred smrcu... bezala od svih koji su mi mogli nauditi koji su me zalili u cijim sam ocima videla podsmeh sa dozom sarkazma. Posmatrala sam sebe kako tonem,kako me zemlja poput zivog peska guta, kako nestajem. U tim trenucima sam shvatila da je zivot nesto vise od onoga sto svi u tim trenucima misle, zivot je svaki trenutk koji dozivljavamo a ne ispunjenje nagona uz pomoc ljubavi. Zivot je ovaj trenutak sad i ovde, i uvek samo taj trenutak. Zato mi nemamo za cim zaliti. Omo koji nisu svesni sta imaju oni koji nemaju snove, i oni koji nemaju vise zelja ili koji nikad nisu zeleli njih treba zaliti.

Nocna mora

Znam ... i nocas ce biti kao i sve ove prosle ....
Oblaci ce se gradom nadviti ....
Sivi i mracni, kisa ce liti ...
A ja cu u svakoj munji sto nebom para
tvoj pogled videti u svakom gromu sto tisinu rusi
Tvoj glas cuti ....
Znam da ce nocas isto biti...
Sama poput ptice u krevet se spustiti
Duboko uzdahnuti poput kukavice
Iz grudi krik bola ispustiti....
I u san sa tvojim likom utonuti....
Sanjati livade cvetne.... sume, planine, mora ...
Sanjati usne tvoje sjaj oko tvog.
I nocas ce isto biti od kad ode ti...
Suze ce kisa sa lica sprati
al´ bol u dusi ce jos dugo ostati...
Jos uvek te voli tvoja nocna mora.

Usne

Zelela bih probati te usne kojeg su ukusa....
Kakav je njihov poljubac, ima li vatre u njima..
Ili su hladne poput vina.
Zelela bih probati kakve su u svitanju zore....
U veceri rane kakvog su ukusa kad su tuzne
A kakve kad su nasmejane.
Voliela bih znati kako se tvoje usne ljube
Kakav osecaj bude, dali ima na njima gorcine
Proslosti davne. Ili su nezne poput svile.
Volela bih znati kako se ljube usne koje se vole....
I kako ljube one koje vole....
Podari mi poljubac jedan pa meka to bude i mali...
Ne zelim vise sanjati zelim poljubac pravi...
Zelim probasti tvoje usne koje me snovima mame
O njima sanjam naj ludje snove....
usne koje me na greh zovu smeju se sapucu
Krase mi svake noci sve moje divlje snove
Zelela bih probati ukus vina sa usana tvojih....
Pa neka to bude mali poljubac
Za mene ce trajati vecno.

Zadnji stih......

Pisem nocas svoj zadnji stih ...
Stih u kojem cu jecati i plakati..
Stih u kojem cu proliti svu svoju bol.
Zatvorit cu oci iz kojih suze liju i zaspat cu
Poneta krilima Andjela , tvojom lepotom
Tvojom ljubavlju .
Pisat cu jos vecras o proslim danima
Olujnim nocima kisnim jutrima
O tuzi i nemocnim osecanjima ...
Jos samo ovaj put, jer zivot ide dalje .
Sutra je novi dan novo svitanje ..
Trazih mir kojeg u tebi nadjoh
Ljubav koja mi krila dade...
Andjela koji me do neba dize ...
A place mi se jos uvek ,
znam opet ces biti tu
Kad jednom sunce plavim nebom grane.
Tvoje me misli jos uvek dodiruju
jutarnjim svitanjem....
Zaplakat cu nocas zadnji put ....
Zaspti sa suzom u ocima
Koja ce zauvek nestati...
Dok letim s`Andjelima .

Molitva....

Oh!!! Boze zastani za trenutak ,
pogledaj sve one koje pate
i suznim ocima gledaju zadnji ispracaj sunca,
negde daleko na horizontu
krvavo nebo se kupa u tamnim talasima mora.
Tisina nema tisina svugde oko njih
ne traze vise nista netreba im nista
uskoro ce leci zadnji put.
I zemlja place, krvari ...
i ona ce uskoro biti postelja hladna
utociste dusi koja boli,
dusi koja se vise nicemu ne nada.
Svemocni tebi se nocas molim
Uz plamen svece koja gori
podari im sjaj zenici
izgubljenoj dusi sto u tamnoj noci nestaje
poput kocke leda na dnu okeana...
Oh!!Boze pred tobom klecim ove noci
Vrati svima izgubljene snove ...
Lutalici dom, majkama sinove
Orlovima grebenove i planinske zore ....
Nek pesmom svako doceka novo svitanje....
I nove zore....
Za njihove grehe ja nocas molim.....

Tunel....

Gledam te kako odlazis ,
nestajes u mraku tunela...
pratim ti svakui krak
dok sklapam oci
da suza ne pokvasi mi lice ...
nestaje i zadnji obris tvoje siluete
samo zvuci tihe muzike ruse tisinu...
u meni drhti sve kao list zuti na vetru
tama zivota mi oduzima dusu
ja postajem marioneta
u igri sudbine.
I opet isti zvuci ista melodija
Odzvanja u usima po ko zna koji put...
„Eh da je tuga brijeg
Pa da je vetar ogoli
Ja nebih mogla ni tad
Ko sto ne mogu ni sad
Da te prebolim....“
I jos uvek stojim na kraju tunela
I cekam ,cekam da ugledam tvoje oci
Tvoj osmeh koji ce da me u zivot vrati
I svetloscu obasja mi dan
Jos uvek sam tu ko nekad .....

Tebi....

Tvoje su rijeci poput svile njezne
Slusam kako sapuces topis mi led
Oko duse I znaj da jedino ti to mozes
Tvoje su oci poput duge, nikad ih vidjela nisam
A znam da me prate nocima dugim,
Usamljenim ulicama grada i
Zele srecnom da me vide
Nasi su snovi istkani od jesenjeg lisca
Njezno poput platna kojima duga sara
Najljepsi stih naseg zivota,
Dok mi lagano plovimo ka zivotnoj luci .
I svaki trenutak proveden stobom
Ostavlja pecat na mojoj dusi.
Tvoje su rijeci popt svile.
A ipak jake jace odsudbine, jace od
Straha u meni, dizeu me visoko ka nebu.
Hodam nebeskim poljima….
Pricham sa zvijezdama. pjevam sa andjelima.
Osjecam te kao da si tu poredmene
A vidjela te nikada nisam
Slusam kako me mislima zoves..
A cula te nikada nisam
Osjecam ....
Osjecam ponovo svoju dusu, ispunjenu
Toplinom, zarom, cheznjom.
Osjecam mada znam d te nikada sresti necu
Znam da ces ostati jos jedna epizoda...
Dacu ostati jos jedno secanje
U tvom zivotu...U mom zivotu.
Ovo je realnost u kojoj zivimo
Svijet bez duse srca i snova…
Rijeka zivota teche dalje
Ostace sjecanje na tebe na mene
Na nas i nasu luku zivotnih snova
Kao pecat sudbine iz proslih dana
I kraj zivotnog romana
Pisan na najtanjoj svili istkanom
Jesenjim liscem ukrasen duginim bojama

Hvala.......

I onda kada je naj teze, kad pomislim da vise nemam snage za dalje nemam snage i nemam volje i jedino je sto zelim da posustanem, naidje neko ko ce mi dati novu motivaciju , nvu snagu. Sta zelim ovim reci je da koliko nam u trenucima na izgled sve crno bilo uz prave prijatelje i osobe bude sve jednostavnije. Jedan telefonski poziv, jedan izlazak na kafu sa drustvom moze za trenutak na izgled bezizlazne situacje sve promeniti i ubneti svetlost u sve. I tako prolazi dan za danom, a ja se veselim svakom terenutku jer nikad neznamo sta sutra donosi. Mozda nam bas sutrasnji dan donosi nesto sto ce nam celi zivot promeniti novo iskusenje novi zadatak, nikad se nezna. Svaki novi dan je novo iskusenje. Zato jos jednom hvala osobama koje su u svim trenucima, u svim raspolozenjima koje trenutno imam cvrsto pored mene. Hvala sto nikada niste posumnjali u moje prijateljstvo u moja osecanja i iskrenost..... A znam da sam trenutno jako teska.... znam da mi trenutno svasta kroz glavu prolazi ... ali isto tako znam da sa takvim prijateljima kao sto ste vi nemogu nikad posustati.... vi ste moja snaga i moja zelja za daljom borbom..... za novo sutra ....

Ne dozvoli......

Nedostajes mi, Ti tvoji zagrljaji tvoje reci koje odzvanjaju jos uvek u mojim usima .. trazim te u snovima, stazama kojim smo setali zajednio .... Osecam otkucaje tvog srca ispod mojih prstiju , ljubis me dok se topim u tvojim rukama i tvom zagrljaju. Rukama me snazno drzis uz sebe. Drhtim poput lista i znam da osecas da zivim za tebe i trenutak kada cu te opet sresti .. Gde si nestao, zasto ih vise ne cujem ? Gde su nestali ti poljupci prepuni zelje , gde su nestale te reci nezne koje bude strast u nojoj dusi ..? Ne dozvoli niokom da nam ukrade vreme koje pripada nama, trenutke koje smo imali da u zaborav nestanu...Ne dozvoli da buducnost postane proslost ..... Volim te !!! 

Znam....

Poljubi me, toplo, njezno.. probudi zenu u meni onu koju ti samo probuditi mozes u ovoj uspavanoj dusi Prichaj mo o svemu ko sto smo uvek znali , izmenjaj mo strahove koji nas muce, i mastaj mo o nasem snu dok me nezno mazis i drzeci me za ruku. Osjecam tvoju blizinu, tvoju toplinu i neznost. U meni se budi strah, strah me da ne odes, da te izgubim i ostanu samo secanja na ovaj trenutak... Volis me, govori mi svaki tvoj pokret svaka rec koju izgovoris, tvoje oci , samo si moj..znam to, a tako me strah. Trazim zastitu u tvom naruchju , u tvom zagrljaju de sve moje muke nestanu, chak i vreme stane. Tvoje mi ocvi ulivaju snagu. Drhtim, gledam te divne oci to ogledalo duse ,njihov mi pogled potvrdjuje sve tvoje izrecene reci u njima vidim tvoje zelje tvoje tajne. Poljubi me i pusti usne da prichaju umesto reci znam da me volis .... 

Neznam gde i neznam kad ...

Odlazim, sa svitanjem novog dana,
moram krenuti stazama koje mi sudba zacrtala.
Ali znaj! Ma gde god krenula ti si mi u mislima,
pratim te nemo kao igrasenki na zidovima.
I sama sebe uplasim saznanjem
koliko te jako volim, koliko mi nedostajes....
u ovim beskraijno dugim nocima.
Sve sto imam je ovaj trenutak sada kroz koji ti govorim...
Zazmuri i sanjaj, ispuni mi zelju nocas me privuci sebi
usnama me svojim dotakni kao da je to zadnji put.
Neka smo daleko ja osecam te i ti to dobro znas,
miluj me tvojim mislima po kosi, dodirni mi dusu tvojim sapatom.
i samo zatvori oci i bices tu...
neka mi jutro svane sa osmehom ma licu ....
ovo je moja zadnja noc ovde i sad.
Pomisli i ti ponekad na mene ,jer...
dok me nosis u mislima jedan deo nas ce zauvek biti zajedno.
Nadam se da cu te videti ponovo ,
ali neznam gde i neznam kad.
Ponesi me nekad u snove svoje i cvrsto me zagrli
veruj u ono sto smo bili u ono sto jesmo...
veruj u ono sto nam je sveto...
iako nisam kraj tebe volecu te bezgranicno i vecno.
Andjele veruj cvrsto u nas jer dok verujes
nema daljine koja ce nas rastaviti
i nema mesta koje je daleko da nas baci u zaborav
i ne postoji san koji se nece ostvariti ako mi to zelimo....
ma koliko boli daleko ...
volim te...sad ovde ...
danas i vecito...
samo zazmuri i pozovi me...
zauvek tvoja....