Nada...

Moja dusa je lutala pustosima zivotnih rusevina
osvrtala se trazeci malo srece...
ljubavi i neznosti...
skitala putevima koji se ukrstali....
mimoilazili a ja se i dalje lutala za malo utehe
trazila malo razumevanja....
molila za malo sjaja u oku...
za jednu kap neznosti i topao dodir...
Moja je dusa je skitnica postala .....
Izgubljna u pustiosi bez i osecanja ...
A jos uvek u potrazi za srodnom dusom
Koja ce je zagrejati i vecito uz nju ostati...
Moja je dusa kamen koji se lagano mrvi
I postaje prah senka koja vise ne treperi ....
Nestajem gubim se sa samnom Umire i zadnja nada....

Sreca

Jos jednom me nezno privuci sebi
I krocimo skupa korak novi....
Zagrli me nezno i sapni mi ime...
Jos jednom mi spusti poljubac vreli
na usne koje pocinju da zive.
Pruzi mi ruku hrabrost mi treba...
Krenimo skupa stazama dugim .
srecom ce se zvati zajednicko ime ...
Jos jdnom mi sapni te reci mile
da bol zauvek izcezne iz vena...
I nova se vrata raja otvore
za nase zajednicke dane....
za moje i tvoje sutra....
tiho ti sapucem ime....
Sreca...nek ostane kao trag za nama...

Trazim te .....

Trazim te, u olujnim nocima i vetrovima sto kisu donose...
u kapljici kise koja mi suzu brise ,
trazim te u tisini sivih i mrachnih ulica...
upaljenih nocnih sijalica
trazim te u usamljenim setacima...
i zaboravljenim klupama ispod starih kestenova....
Trazim te obalama mora prostranih,
u talasima sto sume i pene prelamajuci tisinu noci.
Trazim te u nemirnom decaku kojeg sretoh na ulici...
U njegovim videh tvoje smaragdno zelene oci....
Dozvoli mi da budem suza koja ce ti kanuti na dlan...
Dozvoli mi da ti budem svetlost jutarnja...
Suncev zrak svih buducih dana ...
Dopusti mi da ti budem miris
Za koji do sada nisi znao kako mirise ....
Dopusti da ti budem poslednja ceznja tvojih usana...
Poletimo skupa nebesima i zvezdanim stazama ...
U susret novim jutrima srecnim danima
I vecnosti koja je pred nama ...

Hope ( Nada )

Mesec mart...Stajao sam na nadvoznjaku posmatrajuci gust saobracaj koji se ispod mene odvijao.
Kisha koja je padala tog popodneva slivala se niz moje lice meshajuci se sa suzama koje su tekle
iz mojih ochiju. Bio je to izvor slane vode koji je pokrenuo niz negativnih osecanja
koje sam tada osecao u sebi. Osecao sam se beskorisno. Kao da u ovom svetu nije bilo nikoga kome
je stalo do mene. Osobe za koje sam mislio da im znachim neshto polako su mi okretale ledja.
Pitao sam se zashto. Shvatio sam da su me iskoristili. Bio sam prosta zamena dok nisu nasli nekog
boljeg. Bio sam budala...
Setio sam se dana kada mi je bio rodjendan. Osim roditelja niko mi nije chestitao.
Bio sam tuzan. Pomisleo sam: "Zar je toliko teshko biti voljen? Zar je toliko teshko naci prijatelje?"
Razocharan u zivot pocheo sam mrzim svet, ljude u njemu, pa chak i sebe. Pocheo sam da se ponasham kao
delikvent.Prestao sam da pohadjam nastavu. Tukao sam se. Tukao sam se sa ljudima koji su bili slabiji
ili jachi od mene. Nisam birao protivnike. Zashto sam se tukao? Verovatno kako bih ublazio bol koji
osecam duboko u sebi. Ali ni to mi nije pomoglo. Zashto sam i dalje ziv? Ne znam.
Stao sam na ivici nadvoznjaka. Zatvorio sam ochi i rashirio ruke. Pocheo sam polako se naginjem.
"Zbogom, okrutni svete", bile su moje rechi. U tom trenutku osetio sam kako me je neko povukao za ruku
veoma snazno. Toliko snazno da sam pao preko te osobe. Bila je to devojka koju sam poznavao od ranije,
ali nikad nisam razgovarao sa njom. Uvek se chudno ponashala u mom prisustvu. Video sam joj suze u ochima.
"Nemoj to da radish",rekla je. Da li je to znachilo da joj je stalo do mene. Nisam bio siguran.
Uspravio sam se. Seo sam na mokrom trotoaru i tiho rekao: "Necu". Brzo me je zagrlila. Spustila je glavu
na moje rame i pochela glasno da plache. Zagrlio sam je. Ostali smo dugo u tom polozaju. Ljudi su se okpupljali.
Pitali su se shta se desilo, ali ja nisam obracao paznju na njih. Bio sam srecan. Da... Bio sam srecan.
Kisha je stala, a Sunchevi zraci su se prolamali kroz oblake. "Hvala ti"!

Proshla su tri meseca od tada. Devojka koja mi je spasila zivot, ne samo da ga je spasila, nego mu
je vratila i smisao. Pocheo sam ponovo da volim i uzivam u zivotu. Chak i sada u ovom trenutku kada zajedno
posmatramo izlazak Sunca.
Autor ovog predivnog dela je ....Atsushi Nishima

Mrzim te i volim

Jos uvek mi se misli tebi vracaju,
senke tvoje kao plast moje lice prekrivaju
jos uvijek me tvoj glas u mislima zove
volim te i mrzim ti bezdusni stvore.
Nije mi ovo lako ali ti si zelio tako,
a moja je greska bila sto sam te ludio volela...
zar sam tugu zasluzila ...bol i jecaj duse.
Tebi sam vjerovala bila uvek tu....
ljubila volela molila greske prastala ...
upitas li se jesam li to zasluzila?
Nekad kad srecu nadjes, kad svijes
gnezdo svoje upitaj se kako je meni ...
zeni koja te voljeti znala koja je zbog
ljubavi kroz vatru hodala...
Upitaj se kako je srcu ranjenom bilo
kada su noci tamne ko pakao ubijale...
gnjavile dusu ranjavale....
Ali mozda i neces moci,vremena neces imati...
mozda ce bog jednom svu moju tugu tebi podariti,
kao sjecanje na nasu ljubav i snove
koje smo sahranili .....
I ti ces zaplakati kad shvatis da si ostavljen
kad vidis nju sa njim ....
seti se godina dugih nasih osmeha
srece nasih lica seti se
zene koja je bila u tvom zivotu
samo jedna prica jedna kratka
zivotna saputnica ....

Andjele

Razmisljam kako cu podeliti sa tobom sve te divne trenutke ispunjene ljubavi,
trnutke u kojima je tesko naci pravu rec a napisati je takodje ne mogu,
imam osecaj da mi nedostaju slova mozda i hrabrosti, pa trazim izgovore.
Mastam kako cu ti reci koliko te volim u trenucima kada se svet bude prestao okretati.
Kada ti pogledam sjaj ociju i zaronim u dubine tih sumskih jezera.
Dugo sam trazila pravu osobu, osobu sa kojom bih podelila sve to,
osobu u kojoj cu probuditi nesto vise od sexualne pozude.
Stvarno predugo sam lutala pokusavajuci naci savrsenstvo
da bihna kraju sam shvatiola da ja moram biti ta prava osoba
a ne osoba koju trazim.
Dugo sam sedela u tisini sobe usamljena lutala stazama snova
trazila svog princa na belom konju,
a nisam ni svesna da postoji neko ko bi zeleo sve te trenutke samnom podeliti,
neko za koga sam prava neko za koga sam ceo svet.
Plakala sam danima,tugovala zbog nekih izgubljenih ljubavi...
sve dok nisam tebe srela i postala svesna da nisam ja nikakve ljubavi izgubila.
Da to nisu ni bile ljubavi ...
prave ljubavi te nikada nece rasplakati ostaviti poniziti i nikada te nece povrediti.
Srela sam tebe, i najedanput se ceo moj pogled na svet izmenio ,
promenilo se moje razmisljanje o svemu sto se oko mene desava ,
shvatila sam koliko mi je stalo do tvoje srece
Kada si ti srecan srecna sam i ja ...

Tisina u meni

Poslusaj tisinu u meni....

Sapat su senke osecanja

koje se necujno krecu zidovima moje duse...

Pogledaj usne moje ....

zedne su poljubaca tvojih i zato nemo cute ...

Poslusaj tisinu u meni....

I pogled sto se muti, zeljan je ociju tvojih...

I pogleda punog ceznje...

Tvog divnog pogleda sto me nocima budi.

Poslusaj tisinu u meni , i prichaj ... Prichaj mi price duge ...

O ljubavi koja ne umire...

koju ni vreme ni daljine ne mogu da sruse.

Dopusti da zaronim u tvoje oci i dusu ti taknem uzdahom svojim ,

dopust da tisina postane sapat...

usana strasnih...

i u zanosu sapnu ti reci dve ... te reci svete-Volim te .....

Vecita Ljubav si Ti.....

Da sunce prestane sijati i nastane vecita tama ....
Navikla bih se i sa tamom da zivim ...
jer ti si svetlost svih mojih dana .
Da zvezde sa neba isceznu i noc postane grobnica tamna ...
Naucila bih se i u njoj ziveti zbog tebe, zbog nas
I svih ovih presrecnih dana .....
Da vise nikada srce mi ne zakuca u grudima ....
naucila bih i bez njega da zivim jer ti si moj zivot,
u tebi dva srca kucaju jedno za tebe drugo za nas...
I nekad kad te ne bude vie bilo potajno cu se nadati
da si tu u mojoj blizini ...
tu u vidu predivnog andjela,
koji me nocima u svim besanim nocima cuva .....
I jednom kad nestane secanja i uspomene prestanu da zive
i ovaj svet izgubi sjaj i oblik koji danas ima,
ti ces vecno ostati tu jer ti si vecnos o kojoj sam
sve ove godine snivala...
naucicu zivet i bez vode i vazduha jer sve sto mi trebas to si ti....
pokazat cu ti da ljubav moze vecito da traje ...

Od M za M

Koracam u susret sumraku dok mi vetar mrsi kosu...
more kao da gori i plamti bojama duge,
zadnji zraci sunca kupaju se u njemu.
Miris juga i secanje na tebe bude se polako...
zelja da si tu i pridjes mi laganim korakom,
pogledom prikovanim za moje oci...
Dah mi zastane u iscekivanju tvog dodira...
neznog poput oblaka koji nebom igraju cudan ples....
Volim tvoje usne njihov dodir, miris juga i mora slanog.
Ceznja se budi u meni.
Telo vapi za dodirima za poljupcima tvojim.
Kako te samo trebam u ovoj tihoj noci
da ostvarim zelje, naj skrivenije snove .....
Sklapam oci, osecm miris tvog tela
osecam tvoj dah, dodir tvoje koze jos vlazne...
kapi mora kako lagano klize po njemu...
Budna sanjam ukus tvog tela na mojim usnama ...
cudno je to osecanje koje vlada mojim mislima,
osecanje koje me obuzima i vlada mojim razumom....
cudni su ovi tenuci iscekivanja...
Isunce koje se lagano gasi u podivljalim talasima mora.

Jos nocas ..

Jos uvek osecam trag usana tvojih,
pece gori dodir svaki ko zar zari.
Jos uvek osecam a tako si daleko .....
Nocima dugim lutam bezdanom mracnim,
trazim trag u vremenu proslom,
nocima tihim poput zvezde svetlucam.
Mastam o danima koji su.... a ipak nisu.
Znam da je tu negde, ta jedna tacka...
kraj je oznacen vec.
Znam da je zivot odigrao igru senki
ostavljajuci oziljak.
Osecam da si tu hladan ko santa leda
znam nisi to ti al ipak hmmm...
ipak se nadam da je samo san,
i da ce svitanje doneti stari sjaj.
dopusticu nocas srce da zaboli i suza iz oka da krene.
Jos samo nocas prelistavam proslost
a od sutra novim cu putem da krenem.
Dozvolicu telo da zadrhti i jecaj iz grla pusti,
jos samo nocas a sutra ce proslos samo secanje biti.
poletecu nocas oblacima sivim, poletecu tamo negdje daleko..
zivot je cudan,cudne price pise,
ovo je zadnje srce se steze
dok sutra novo jutro svice
novo jutro nova nada novi ce roman da pise
bila jedna ljubav sad je nema vise
plakala je ona i nikad nikad vise....

Srce..

Stani ,stani ti sto kucas grudima mojim.
Zaustavi se na tren kao da ne postojis...
Kao da te nema.
Stani i pusti da poput jutarnje magle i
secanje na njega iscezne,
da bol koju osjecam prestame..
Zakucaj hladno bezosjecajno ne kaznjavaj me
ne govori da ga jos uvjek volim.
ja necu,necu i ne zelim za ljubav da molim.
Utihni kada te molim ne kucaj vise,
pusti da vrela krv se stisne i secanje na njega izbrise.
Da uspomena nestane poput vrele ljetnje kise.
A kad sve ischezne kada ga u tebi ne bude vise
Kad senke zadnje secanje prekriju,
kada nestane i zadnji san.
I tishina na dalekim horizontom zavlada,
ostani tiho I ti jer bez njega nemas razloga
ni ti zamarat se vise. Zaustavi se. Ne kucaj vise.

Stari Kesten..

Ukrao si mi snove za kojima jos lutam
mracnim ulicam ovoga grada,
odnio si ih sa sobom dok se kise lile...
Suzesu mi iz oka potekle poput buice podivljale reke ...
Pricao si da sam tvoja zvijezda sjajna
da sam ti vazduh koji dises...
Sanjali iste snove mastali o sreci, o nama.
Dugo sam, dugo gledala za vama
kako odmichete ruku u ruku...
i tu gde sam ja do juce bila,
sada ona bezbrizno spava..
A na kestenu starom jos uvjek urezano pise…
bila je jedna ljubav a sad je nema vise.

Lepota trenutka

Zatvorim oci , vidim te i osecam....
osecam tvoj pogld tvoj dah
osecam tvoje misli koje me zovu ka tebi.
Vidim te pred sobom kao siluetu
koja se lagano njise u ritmu muzike .
Zagrli me i oseti moju ljubav
ljubav koju godinama cuvam samo za ovaj trenutak...
Zagrli me pomiluj da osetim tvoj doir,
prichaj mi da proslost zaboravim...
da pocnnem ponovo da ztivim .
Podigni me..podigni visoko da zvezde taknem
podigni me najvislje sto mozes onako kako ti samo znas .
Sanjam li ...oci su jos uvjek zatvorene
a ja osecam jos uvjeh tvoioj dah,
tvoje misli kako me zovu
jos uvjek osecam lepotu trnutka ....
Trenutka u kome sam ja tvoja kraljica..

Maslacak u kosi

Jos uvek vidim sliku curice kako bezbrizno seta poljima cvjetnim.
U rukama klasje zita u crnoj kosi maslachak zuti .
Jos uvjek cujem smeh bezbrizni koji odzvanja jace od zubora Reke .
Dan za danom,godina za godinom...
prlazi zivoz ko rijeka neka ....
ostala su polja zelena i klasje se dalje njise ....
jos uvjek zuti maslachak cveta
ali curice nema vise.
Nestalo je pletenica i bezbriznog smeha,
od curice postade zena ciji je osmijeh zamijenila seta.
Zena koja zivotu prkosi zena koja na tebe ceka,
nada se svome princu na konju belom.
Ona koja godinama prkosi u dusi je ostala i bosonoga
devojcica sa polja zeleih s` maslackom u kosi .

Oziljak

I ovaj se dan polako gasi, kao poslednji zrachak nade
da ces zakucati na moja vrata kao nekad.
Poslednji sjaj sunca nestao je iza horizonta..
slusam zvuke trotoara korake koji nekuda zurne …
ali ni jedan ne stade kraj mojih vrata.
Noc se radja lagano, kao leptir tiho i nechujno ..
prva se svjetla pale...samo u mom srcu ostaje tama.
Zurnich koraka je sve manje nastaje tisina koja dusu slama,
tisina koja ubija ... a tebe nema.. jos uvek te chekam
u mraku sobice male oka uplakana u tamu noci zagledana...
Kao zadnja kap rose sa latica planinskih....
nestaje i nada da ces mi doci.
u dusi koja drhti bol se ugnjezdila i kao ranjena zvijer
polako umire nada ....
zelja za rukama tvojim
zelja za usnama koje sapucu....
svaka je rijec kao uspavanka...
nestaje i zadnje sjecanje
gasi se i zadnja lampa samo negde u mojoj dusi
ostace trag ozilka koji si mi ostavio za sjecanje ...