Dali si nekada voleo?

Ne dozvoli ...!!

Ne dozvoli da ih razbacaju vetrovi proslih vremena
Da ugase zar sto opet plamti , uzmi me za ruku
Povedi kroz livade satkane od besanih snova ..
Sjajnih zvezda sto nam se smeskaju u praskozorje
Predivnih toplih jutara.
Povedi me povedi me rekama prelivene strascu
Zeljom iz oka sto iskre prosipa
Povedi me u nova svitanja

Trazih te nocas

Da,behu to vreli snovi..

Nedostajes mi ...

Sanjam

Budi se...

Karusel.....

Cemu sve ovo vodi .....

Volela bih

Zelja....

Tebi....!!!

Jos jedna prica

Slucajnost

Neznam, cesto sam verovala da je ovaj zivot puka slucajnost, slucajnost koja nas tu i tamo spaja i opet razdvaja. Ponekad pomislim da si ti upisan negde gore na mojim stazama kao neki tracak koji se subina zove, i da mi te neko namerno brise pa opet zapise. Sada nakon par meseci ne spavanja, lutanja skitanja po ovom besmislenom svetu, sada kada sam shvatila neke detalje koje do juce nisam ni primecivala, vise to ne mislim, nego znam. Sada znam da te mogu izbrisati sa mojih staza sa puteva koji se ukrstaju ali te nemoze niko izbrisati iz mog srca i iz moje duse. Tu ces ostati i onda kada se telo ohladi i srce prestane da kuca, tu ces ostati u trenucima kada kada nas sudbina razdvoji. Cesto sam pomislila da u svemu tomoe postoji neka nasa prica koja je vec negde pisana a mi ko glumci igramo date uloge. Mozda i postoji ali je ne zelim pogledati do kraja, zelim jos malo da trcim oblacima sa osmehom na licu. Zelim jos malo satobom biti zanesena. Malo? Ohhh ne!!! Ne malo, volela bih sve ove godine koje su preostale osecati tvoje rame pod svojom glavom,dok zagrljeni posmatramo zvezdano nebo ovih letnjih noci. Volela bih da mogu da ti obrisem suze u trenucima kada te zivot lomi, biti kraj tebe kada se smejes. Rugati se kada se pojavi prva bora,Toliko bih toga volela da ti ovde ne mogu sve ispisati. Ali ko zna. Ko?!!! Mzda je to i zapisano u nasoj prichi koja jos traje. Mozda, ali ne zelim citati kraj.

Poslednja kapljica

Ulice prazne, mracne protezu se mojim nocima....

pred mojim ocima gube se u smaragdno zelenim bojama ..

Dok zelim da sanjam te, tvoj lik nestaje u magli...

U nekoj daljini nedokucivih povrsina...

Cudnovath oblika planinskih grebenova.

Sudbina me opet samara po licu....

Upitam se zasto, zasto nemam prava nocas sanjati...

Sanjati o tvojim ocima, usnama o tebi

Dali sam sve smoj snove potrosila svojim iluzijama...

Ne ostvarljivim zeljama ....

Jesam li ih to ubila svojom ogronom zeljom,

svojom ceznjom dok sam te nocima pokrivala...

velom tisine usnulog na oblacima...

dok lebde nebeskim prostranstvima .

Mogu li se snovi potrositi, mogu li tek tako isceznuti....

Nadlecem iznad svoje postelje,

u polu snu tu izmedju sna i jave

a vereme odmice nosi sve nade da cu te ljubiti...

ljubiti i nocas usnama nebeskih mirisa.....

udisati te punim plucima ....

budi me kristlna rosa novog jutra , otima cupa...

kao da sam zadnja kapljica u jezeru smrti.

I ovog kratkog zivota ....