Opet sam nocas sanjala da ulazim na velika vrata.
Ogromna vrata iza kojih je sva carolija sveta skupljena,
i koracam tiho poput leptira bez straha bez predrasuda.
Nestalo je svo sivilo ovog suludog zivota ,
a ispred mojih se ociju siri spektar boja duge.
Spektar boja neke druge dimenzije ..
Venama pojuri mi uzavrela krv gledajuci te oci
Koje mi dolaze u susret. Gledajuci te usne kako se smese .
Zovu me zovu sebi , sapucu moje ime ali nekako
Cudno to zvuci dok se spektar boja talasa
Poput uzburkanog mora. Oh ! gospode kako je to lepo.
Kako je lepo opet osetiti da se pupoljci rascvetavaju u dusi.
Al negde duboko u posvesti znam da je to san ,
I da se sledeceg trenutka mogu probuditi
Umotana u tamu noci, sama sa ukusom ceznje na usnama.
Sneguljica
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen