Mozda

Mozda se jednom  probudim  i

Osetim tvoje ruke kao nekad ,

kao onda dok si  me voleo I bio

putokaz na svakom mom  putu.

Gube se tragovi u  prasini vremena,

secanja su  jedini svedoci da smo  bili tu.

Da smo bili par, dva tela jedna dusa.

Kroz vene mi jos uvek protice  gorak ukus

Strepnje i straha .

 Kap  po kap siri se mojim  mislima

Ruseci mir i spokoj  duse.

Pitanja  bez  odgovora … gde li si sad?

Koja  te ljubi  dok ja    cekam te

Obavijena plastom samoce,potopljena

U more tuge cuvajuci uspomene, secanja.

Sa cijih usana skupljas  kapljice strasti

I njima se opijas, cije uzdahe krades…

Dok se moji uzdasi  prelamaju u  jauke…

Mozda mozda  se jednom probudim

 I shvatim da si  bio  san ovih zimskih noci.

Jedna  nocna mora vise .Mozda.