Tebi

Jos se jedan dan lagano blizi kraju.
Nesztaje pred senkama noci
stidljivo i  umorno na pocinak krece.
Jos se jedna noc budi, noc zimska
 duga i  hladna  prekrivena samocom.
Vetrovi ledeni sibaju mi lice .
dusu bi da  slome, zalede u prah pretvore...
nema mi sna... i nocas kasni.
Samo se nespokoj,  zebnja i nemir
 ugnezdili u  mom srcu …
senke  godina proslih  igraju se
pred mojim  ocima .
 Zar sam to ja? Zar si to ti?
Bezbrizni i srecni … A  gde smo sad?

Pozajem ja ja taj  osecaj. Izgubila sam ga bila odavno ali sada je opet tu, i siri se mojim telom.

Pokusavam ga smiriti, taj podivljali drhtaj koji se na kaju pretvara u grc,iz grla mi otima uzdah. Bezbroj  pitanja na koje nemam odgovora, bezbroj  pitanja  o kojima ne zelim da mislim... . Znam volela bih da sam  u nekom snu  iz kog se kad god pozelim mogu  probuditi. Ali ne  ovo je stvarnost  ovo sam ja tu na tom  mestu gde si me ostavio,  i zaboravio sve trenutke  na kojima smo  radili sahranio snove sahranio  nas. Neka si to  uradio,  proci ce i ovaj osecaj koji me smara  proci ce  i  ostace tragovi u  u meni o kojima cu samo  ja znati  koije cu samo  ja secati se. Ostace proslost  zapisana u svim redovima do sad i od sad... jer ja sam ja ne salomiva  i od celika  ne promenjiva  i ne ukrotiva. Mnogi su me vetrovi  previjali  u bezbroj  vatri  goreala   u zgarista pretvarala ali sam uvek opstala. Ostace tragovi  ove ljubavi, ljubavi zbog koje sam zivela,  ljubavi koja me dizala i neumoljivo bacala udubine bez dna . Lujubavi koja ce uvek ziveti i  koji ce se ugasiti mojim zadnjim uzdahom. Jer   ovo sam ja, a to si zeleo ti.

Ne volim kad svice

Davno je svanulo, sad ce jos malo podne a ja sam jos uvek pod utiskom  prosle noci. Noci i snova u koje si se lagano usunjao i ljubio me. Ljubio usnama vrelim koje su mirisale na  ceznju na ljubav na strast. osecala sam zelju koja je imala ukus tebe ukus  ljubavi, ukus  za jos. Bilo me je strah probuditi se, plasila me pomisao da se to vise nikada nece dogoditi, sumnja da ce to ostati samo jedan san i nista vise.  Pokusavam svoje misli preokrenuti u drugom pravcu ali mi tesko polazi za rukom, jos uvek si tu u meni ni dan ne uspeva da izbrise tragove koje si ostavio u mom secanju. Osecam se usamljena, sama ostavljena od svih mada oko mene gomila ljudi prolaze. Cujem ih negde iz daleka  kako pricaju kako se smeju, ali u mojoj glavi odzvanjaju samo tvoje reci tvoji uzdasi. Svesna sam cinjenice da sve ima svoj pocetak I kraj, svaki detalj naseg zivljenja ima svoje moguce I nemoguce, kao I prosla noc kao I prosli san.Ali zasto zasto ne mogu naci spokoj I mir duse a verujem, verujem svakoj tvojoj reci svakom osmehu svakom uzdahu. Zeleo si da budem jaka za tebe za nas, zeleo si da budem ovakva kakva jesam … i jesam ali zu laganu bol osecam nedostatak potpunosti.
A vreme neminovno prolazi  i ja ocekujem kraj ovog dana, dolazak noci jedine moje saveznice koja mit te dovodi u snove. Jedini nacin na koji ti se mogu prisunjati u zagrljaj i sa osmehom na licu gledati te carobne oci, dodirivati te zamisljati kako mirises kako se osecas…To su trenuci srece one potpune u kojima je svaki deo meine ispunjen toplinom tvoje prisutnosti. I zato ne volim dan, ne volim kad svice

Iz  Riznice secanja ....Napisano 2010... 

Ljubav

Od onih dana do danas nije  bilo trenutka da nisi prisutan u mojoj svesti, pa cak i dok spavam  gospodaris mojim snovima. Secam se neznog dodira tvojih usana glasa koji  me je hrabrio i ruku koje su palile vatru u meni, ispunjavao si moje  dane  i prazninu u dusi koja je nastala posle svih  onih neuspeha koje  sam danas skoro zaboravila. I pred nama stoji sreca, smeska nam se i  gleda dok  se nasa tela nezno dodiruju u vrtlogu kojeg nam je zivot  poklonio. Misli se nizu, slova  koje ovde ostavljam  ostave veciti znak   moje ljubavi prema tebi i sreci  koju sam sa tobom upoznala. I kasno   leto  je u punom sjaju  i nezaustavljivo se blizi kraju dok se ja kao  dete radujem nasem sledecem susretu. Osecam drhaj  u grudima i blagu bol  zbog prostora koji nas trenutno deli. Znam  hiljadu  puta sam ponovila  rec falismi da imam osecaj da vise nemaju nikakvog znacaja. Al  opet  falis da  bih sad najradje utonila u dubok san  jer znam da me cekas na  vratima  plavog neba pod  zvezdanim svodom i zaplesemo samo nama poznatu  igru strasti...

Ovo sam ja

Pogledaj mi oci, pronadji nit koja
ce te odvesti put moje duse.
U njoj ces pronaci sebe, jer tu te cuvam
od svih nedaca ovog surovog sveta
hladnih pogleda laznih osmeha.
Tu ces otkriti gnezdo svih mojih
strahova zebnji zelja i ceznji.
I ne trazi dalje...

Dotakni mi srce toplim pogledom svojim
I ne pitaj me zasto je tu i zasto je tako
Prihvati me ovakvu kakva jesam.
Za mene i tebe. Za ljubav sto u nama plamti.
Ne ocekuj nestvarno, to je sve prolazno.
Ovo sam ja, i ne trazi dalje...

I ne govori mi da to istina nije.
Za mene nema drugo od ljubavi tvoje.
Za nju bih se borila, i lazi pricala...
od nista sve ucinila.
Da za tu ljubav i tebe bih umrla …

Samo mi pogledom svojim dotakni dusu...
I saznaces koliko u njoj ima tebe.
Ne trazi dalje, u njoj ces naci izgubljene
snove.U njoj ces otkriti sebe...

tvoja je ljubav kao magija

Sutra, kad mesec izgubi sjaj i nestane u tamnoj noci,
tvojom ce dusom hujati hladni vetrovi,
i tvoj pogled ce drugaciji biti, mozda ce mi tada
bodez nesigurnosti srce parati lomiti i gnjeciti,
meni to nece smetati, jer moj zivot kraj tebe postoji
i tvoja je ljubav jaca od smrti,
dajem ti dusu ....
Sada dok senke zidovima plesu, ja trzim trag
deteta u sebi da otera bol koja nastaje svaki
put kad ti nekuda krenes.
Ostaju tragovi, ostaju secanja i snaga tvoje duse
koja me prati, kroz koju mi sapuces reci carobne.
I ako mesec izgubi sjaj kroz noc ce i dalje svetlucati
nemir tvog oka.
Cujes li nemir tisine, jutro se radja.
Magicni odsjaj svetla eksplozija boja
i nada koja ne nestaje s`dolaskom novog dana.
Pokloni mi svoj svet i nek mojom dusom
haraju hladni vetrovi i pogled mi bude drugaciji
Dok gledam tvoj osmeh i cujem tvoj smeh
ja sam srecna...tvoja je ljubav kao magija...

Ljubav jaca od smrti...

Zvao si me svojim andjelom,
pricao da me je nebo tebi poslalo.
A ipak si otisao , ostavio me.
Sa njom si otisao jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ja sam bezala od istine,skrivajuci se
u senci nekih drugih lica i zivela u snovima.
Nedostajes mi.
Probala sam naci ruku koja ce me
cvrsto drzatidusi svetlost darivati
ali ti dodiri su tako hladni.
Nocna mora na mom jastuku.
Fale mi tvoji dodiri falis mi ti.
A zvao si me svojom sanjalicom
dok si me jutrima nezno budio.
Jos uvek osecam dodir tvojih usana.
Ja skrivam se u senci proslosti.
Ti si negde daleko nasao spokoj
i mir kraj nje, jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ipak cekas me na ivici beskraja,
vidim tvoj lik u srebrnom sjaju meseca.
Tvoj glas cujem u sapatu vetra,
tvoje reci dok nas smrt ne rastavi.
sada si ti moj andjeo i ja jos vuvek volim te
ljubavlju jacom od smrti.

Ulice

Osecam kako se prikrada,
kako se blizi necujno poput magle,
necujna poput pustosi dusom mi hara
misli obuzima zamara ...
Proslost je u meni ozivela,
krik secanja tisinu prelama …
po ko zna koji put na mom uzglavlju
Dolece ptica crna tugom prcena,
oduzima snove odnosi osmeh slica
Ostaje samo trag nekada vrelih suza
Na dlanu trag davno okopnelog snega
Dok ja sama sa strepnjom u dusi
Cekam svitanja cekam toplinu zagrljaja
Kao pahulja topi se i zadnja nada
Ulica postade mi majka , sestra , brat I otac.
Ulica postadoh ja sama.

U beskraju

U dva sveta u pogresno vreme rodjeni
ja dete sunca, ti dеtе mesecine.
Ja cer vatre s lavom umesto krvi.
Ti sin noci sive s mirisom mahovine.
sanjam o ljubavi beskrajnoj,
A Tvoji snovi su ugaseni i nedosniveni.
Ostaје je samo trag
i beskraj vremena u tebi da zivi.

Cujem tisinu kako promice
drumovima koji nekuda vode,
tamu kako uzdise u zagrljaju mesecа
Ja stojim tamo gde dva sveta se doticu
gde putevi nestvarni ukrstaju stvarnoscu.

Znam, docices kad mesec pocrveni,
krvlju se nahrani
jer ljubav je ova drugacija od drugih,
jaca od smrti jaca od zimа.
Rodjena na zvezdanom jastuku mesecine


Pogresn svet, pogresno vreme
ja cu i dalje cekati na raskrscu svetova
ispod mesecine barsunastih boja
jer vreme si ti u meni zivi
Ljubav i snaga novih ozivelih snova.

Laz

Ne pokusavaj menjati me,
nemire moje ne mozes ti smiriti,
zajednicke puteve nemoj graditi.
Jer ja sam leptirica duha nemirnog.
Moji me nemiri nose visoko.

Ne uskracuj sebi srecu

ugadjuci mojim ludostima previse ih ima.

Pronadji sebe na raskrscu i kreni dalje sam.

Jer sve je to laz, ta sreca u ocima tvojim.

Dobro uvezban scenario i laz, sve je to laz.

I prestani krojiti mi snove

moji su snovi tebi nepoznati

pre visoko leti jedan leptir mali.

I ne lazi sebi. samnom srecan nisi.

Moji su nemiri tebi nelogicni.

A kazes da volis me.

LAZ...

Budim se iz sna

Srce i dusa gore u vatri koja se iz nicega zapali
Budim se iz sna, konacno vidim te
Onakvog kakvog te jos do sad videla nisam.
Ocima zene , ocima iza kojih se godine sakrile.
Ti izdajes me , izdajes nase godine nase dane
Izdajes nase sutra I zato cu otici.
I dok budem odlazila ponecu svaki deo tebe sa sobom …
Jer sam te uvek volela I jos uvek to cinim.
Ranjavas me I svi ti oziljci koje ostavljas podsecaju me
Da si jos uvek tu u meni da zivis da te ima
Da si neprolazni deo mog zivota…
Gledam te oziljke sto ostavljas za sobom
Kako se polako sire, prelivaju.
znam nebi bili tu da si ti proslost zaboravio.
U novi pocetak bez predrasuda krenuo .
Ali ne ti si morao sve te sumorne misli
Sve strepnje i poraze tvoje proslosti poneti u novo danas
Isvaki put ih uporedjivati vagati greske traziti .
A mogli smo sve imati da si sve to ostavio iza nas …
Dragi moj, zaboravljas da ja nisam one , ja nisam ti
Ja sam jos uvek ta koju si upoznao ,,zavoleo``

Moja je dusa jos uvek na tvojim dlanovima

i ako od njih ranjena Jos uvek kuca u ritmu tvog pulsa…

Ako je ne trebas baci je kroz prvi otvor na koji naidjes

Zaledi je i predaj je proslosti koju nikad neces zaboraviti.

I pricaj okolo da sam te ostavila. Da sam ljubav izdala.

Da sam otisla nepoznatim putrvma i ostavila pepeo za sobom.

Prah jedne ljubavi za koju si se ti borio a ona te izneverila.

Zapecati nasu ljubav pecatom tvojih poraza ,

I pricaj kako sam ja sebicna I egoisticna balavica

Koja nezna da voli, I za koju je ljubav samo igracka.

Ponizi me pred svima mozda ti onda bude bolje, bude lakse.

Zar nije to to sto zelis?

Pricaj mi

Trazim te kroz krosnje kestenova

I dugi jesenjih boja.

Trazim te kapima kise,

Zavirujuci ispod kisobrana nepoznatih prolaznika.

Osluskujem sum planinskuh izvora

Trazim te u i sumraku i radjanju noci,

U praskozorju dana sto se nizu poput bisera na ogrlici.

Trazim te u tami moje duse

Koju si oslobodio svih predrasuda i slobodno

Plovi talasima bespuca.

I ako te ikad pronadjem pricaj mi.

Pricaj mi o malenim ludostima svojim .

Pricaj samo mi ne pominji proslost,

Ne pominji nas, ne pominji sutra.

Jer kad divljina probudi zver u tebi

Nestaces opet vodjen mirisom dalekih svetova

I ostces u meni po ko zna koji put

Maleno I ne uhvatljivo zrnce sudbine.

Pricaj mi dok ja cutim..

Tvojim Stopama

Duboke su to misli sto se roje iza prividno mirnog pogleda, prikrivena iza trepavoica opasno preti da se niz lice skotrlja kap suze. Koracala sam tvojim stopama istrajna i odlicna sigurna u sebe sigurna u tebe. Hladan osecaj me obuzima citajuci te. Sve odudar od dosadasnjih prica, nista vise nije u skladu... nista vise nije kao pre. Takvog te neznam, kao da su dve osobe kriju u tebi, jedna koja jesi druga koja bi zeleo da budes. Zlatna svetlost mesecine obasjava horizont i ona nocas deluje sablasno. Kao da se neka sablast spustila nadamnom rusi lomi i razara sve. U meni se vodi borba koju jos do sad ne upoznah mada sam i ja imala dosta tih poraza u zivotu. Ljubav strah zebnja sve se uskovitlalo, poljuljalo.. ponoc je davno prosla a ja jos uvek budna, jos uvek se pitam dali sam ja to dosad bezala od istine i videla samo ono sto sam zelela videti. A sta je to trebalo videti? Koga sam trebala videti. Strah me je strah jer osecam da mi proslost ponovo kuca na vrata...

U senci mesecine krijem se od iskusenja sto mi donosi tvoja pojava. U mom secanju jos uvek je opojni ukus tvojih usana na mom telu igra tvojih prstiju . Blagi povetarac budi ceznju preplasene duse a oci, te izdajice svetle od zelje za tvojim andjeoskim licem. To lice daje mi hrabrost da preskocim svoju senku i predam se harmoniji boja zalazeceg sunca. Svesna sam tvojih skrivenih mana, mnoge su ostale u suzama preklinjajuci dan susreta. Nisi ni jednoj podario nebeske svodove i zvezda sjaj, a zasto bi meni? Zasto bih ja bial izuzna etak u tvom burnom zivotu. A ipak osecam tvoj miris osecam tvoj vreli dah i znam da si u mojoj dusi, dusi koja leti tebi u susret.i pitam se doklen ce svo to sarenilo naseg susretaa trajati jer mogla bih se privici na tvoje ludosti i drazi koje mi nudis. I na kraaju poleteti put duge kao ptica trazeci izgubljeni osmeh davnih dana.

Mozda...

I uvek kad se vratim I prosetam ulicama secanja pitam se sta se to desilo sa mnom sta se to desilo sa nama. Gde su nestali svi ti dani I obecana ljubavi koja ce vecito trajati. I dali je uopst postojala ili je bila samo moja iluzija rodjena mojom jakom zeljom okusiti slasti i zar te vrste osecanja. Znao si mi pricati I recima dotaknuti dusu, znao sis ta volim I sta osecam u svakom trenutku, mada su to bile sitnice za mnoge nebitne ali meni su znacile puno I mnogo vise od toga. I danas kada se setim svega shvatim da se sva ta lutanja galaksijom snova natalozila u meni I da oslikavaaju moju dusu. Tada su me sva ta lutanja I putevi vodili tebi, I tis i to znao. A danas sakupljam prasnjave ostatke izgubljene ljubavi I vremena koje provodim u samoci, mozda nesvesno cekajuci tvoj povratak ili neocekivani slucajni susret na nekom od mostova koji ostase neporuseni iza nas. Mozda…

Sta Smo Mogli A Nismo vise

Pokusavas slomiti me . Moj pomos zgaziti, srusiti mi snove raniti me. Kud god pogledam vidim nasmejana lica, srecne parove koji se ruku pod ruku setaju pod zracima punog meseca. A mi vise nismo medju njima. Tesko vreme samoca I bol razdiru mi grudi I postaju jos jedn teret svakodnevice u kojoj tebe nema. Krecem se kao mesecar pracena svojom senkom koju vise ne prepoznajem, senkom kakva sam do juce bila. A ko sam sad? Preturam starim slikama proslosti trazeci odgovore na sva ta pitanja ali ih nema. Nestvarni su ovi sati, nestvarni I cudni kao I ovi putevi kojima se krecem , kao jutra koja svicu bez tvojih dodira. Kosmari iz kojih se budim su jos veca mora jer ti ne zelis biti tu, izdajes ljubav a krivis mene. Jos uvek cekam ali vise nisam sigurna sta, nadam se al kome I cemu. Od svh tih snova ostase samo prasnjave mrvice koje mi zivot nemilosrdno baca u lice. Nemiri me ruse kao I secanja koja mi donose bol I nadvilo se nebo sivo I tmurno iznad moje glave, suze sto guse jauk bola koji je samo moj jer ne verujem nikome vise da bih ga podelila snekim. I sve je tako nejasno I ne izvesno u ovom kratkom zivotu. Potam se kako preziveti , kako opstati pod naletima svih tih tegoba tih sablasnih vetrova koji me bacaju s kraja na kraj puta I nedaju mi da krenem prema toj svetloj tacki koju vidim daleko na horizontu. Pitam se hocu li ikada pronaci puteve spokoja kojima cu poci put novih svitanja. Mozda mozda ce to biti nekad neko novo sutra neko novo svitanje… a dotle sklapam oci ususkana tisinom noci sanjacu nestvarne snove o ptisli ukradjenih krila, o ljubavi koja se boji ljubavi… o tome sto smo mogli biti a sad nismo vise.