Pozajem ja ja taj  osecaj. Izgubila sam ga bila odavno ali sada je opet tu, i siri se mojim telom.

Pokusavam ga smiriti, taj podivljali drhtaj koji se na kaju pretvara u grc,iz grla mi otima uzdah. Bezbroj  pitanja na koje nemam odgovora, bezbroj  pitanja  o kojima ne zelim da mislim... . Znam volela bih da sam  u nekom snu  iz kog se kad god pozelim mogu  probuditi. Ali ne  ovo je stvarnost  ovo sam ja tu na tom  mestu gde si me ostavio,  i zaboravio sve trenutke  na kojima smo  radili sahranio snove sahranio  nas. Neka si to  uradio,  proci ce i ovaj osecaj koji me smara  proci ce  i  ostace tragovi u  u meni o kojima cu samo  ja znati  koije cu samo  ja secati se. Ostace proslost  zapisana u svim redovima do sad i od sad... jer ja sam ja ne salomiva  i od celika  ne promenjiva  i ne ukrotiva. Mnogi su me vetrovi  previjali  u bezbroj  vatri  goreala   u zgarista pretvarala ali sam uvek opstala. Ostace tragovi  ove ljubavi, ljubavi zbog koje sam zivela,  ljubavi koja me dizala i neumoljivo bacala udubine bez dna . Lujubavi koja ce uvek ziveti i  koji ce se ugasiti mojim zadnjim uzdahom. Jer   ovo sam ja, a to si zeleo ti.