Opet uplices tvoje misli u moje snove

Zavuko se u njih i krades noci …

Otimas uzdahe i pustas niz reku da plove.

I kad sve prodje poput zime ove

I laste se vrate u gnjezdo svoje

Pitacu sebe gde odose godine ,

I kome ja ruke pod kosulju zavlacim

Ciji treptaj tela s ceznjom upijam

Svaki trzaj zara jedna zaoka bola.

Srce ne zaboravlja...

Bez naslova

I uvek kad mi se misli tebi  vrate

zaustave dah,

gledam oko sebe  ne bi`l ti srela pogled…

Mada znam  kilometri nas dele ,

sad isto kao nekad cujem glas duse.

sapuce

ne trazi  ga  otisao je s osmehom gledajuci tvoje suze.

i vreme je stalo  za nas…

nevidljivom rukom sudbine ispisane

reci kajanja  …

tu  gde mesec  svoje zrake siri ostace

bleda mrlja  secanja  bledi izraz gresnice .

I bezbroj  pitanja

na koga  li ti  jutra mirisu i  cijim  ocima plovis

na cijim  usnama  zedj  gasis

dok ja  brojim  kosmare  noci  duge

i snivam sulude snove .

Nikada te nisam prestala  voleti

I to je  kletva  sudbine.

@Sneguljica

Bez naslova

Posmatram noc vedru i tihu i zvezde dok trepere , nestalo je nasih puteva kojima smo nekada koracali rame uz rame. Nestalo je onih pokusaja dokazivanja koliko mi nedpostajes u noci kao sto je ova. Emocije su popriimile, druge oblike dobile drugo znacenje , a jutra? Jutra su postala siva. Mada su nas delile stotine kilometara sve je to zivelo i bilo opipljivo. Zavladala je tisina zavladao je mir koji postaje tezak. Postelja posuta secanjima sklanjam tvoj lik sa jastuka i zivot tece dalje. Nezaustavljiva reka me nosi u novo sutra ali bez onih emocija bez naboja energije koja ce mi dati krila da poletim ka tom zvezdanom nebu i dotaknem ti usne za laku noc. Tog jutra tog dvadeset i treceg dana u mesecu videla sam te onakvog kakvog te nisam znala, strah je zaledio moju dusu. Zivot me je naucio da cutim i hodam po njemu kao posmatrac , i znala sam da ce taj trenutak doci. Znala sam da ce sve te maske spasti i od ljubavi ostati samo pepeo u tvojoj dusi. Ljubav se ne moze kupiti ona se rodi onda kada se najmanje nadas pojavi se i istopi svu gorcinu proslosti. Mesec se polako nadvio nad gradom miris proleca tisina noci sve je tu kao nekad. Samo moja ljubav zivi jos uvek u santi leda u kojoj si je ti sahraniio. I tu ce ostati kao secanje kao iluzija nedosnivenog sna. 

 @ Sneguljica

Vetrovi

Po  ko zna koji  put  osecam  kako  vetar duva.Osecam  ga  u svojoj  kosi  na licu u sebi.

Osecam kako me nosi   danaskao i   ovih  trideset godia  koje su  prosle.Godina koj su  ostavile tragova na meni , u  meni.Otvaraju se oziljci koji nikada nisu zarasli, pocinju da krvare  ponovo  bolnije  nego  tada. Ja nikada  ne nadjoh spokoj  domaUvek su me nosile oluje  sa sobom.

Bacale   podizale  slamale, ulivale nadu. Na kraju  me  odnosile  na mesta daleko  od  tvojih  pogleda i tvojih  misli.I nije bilo  predaha   ni stajanja.Dok sam  cekala  na  ivici   zaborava osetih  tezinu suza  koje su tekle   mojom dusom,kopajuci duboke brazde  bola,ostavljajuci pustos  za sobom  i tragove  jedne  lutalice.

@ Sneguljica

Bez naslova

Zelim  pisati, ali  o cemu? O tebi  o meni  o nama.  O cemu  sad nakon  toliko vremena  jos  pisti  kada su  snovi  ostali  negde na pola puta prekriveni  sneznim pahuljama.  Kada su svi mostovi poruseni   a zelje raspukle  poput balona.  Krenuti dalje, ali kako?  Kako sakupiti ostatke  srca u jednu celinu a da ne  kuca  samo za tebe. Kako pogledati nekom u oci a ne traziti odsjaj tvojih u njima. Kako  pokloniti usne nekome, a ne pozeleti ukus tvojih usana… kada bih  samo mogla da vratim kazaljke sata na pocetak  i vratim sve  onako kako je bilo. Da pocnem ziveti  zivot koji vise nemam  koji u stari i nije vise zivot.posle svih  ponora i padova  ostale su samo  rusevine , odsjaj   svetla u  tami koje si davno  ugasio.  Ostala je silueta zene koja je cekala  u samocii  trenuttak da se  ponovo pojavi   zracak tog odsjaja, ostala je jedna suza  skamenjena  u oku  koja jos uvek treperi  sama jer si  ubio  osecanja, i oteo  zivot koji je imala. Ostala su samo secanja i ti kao  glavn lik u njima.

 Odlazim iz  ovog sveta iluzije koji sagradismo  proteklih  godina. Napustam snove koje ne dosanjasmo  a tako smo verovali u njih. Krecem svojim  putem kao i  uvek  bez  putokaza. Dali je  ispravan ili ne  pokazace  vremekoje dolazi. 

 @ Sneguljica