Vetrovi

Po  ko zna koji  put  osecam  kako  vetar duva.Osecam  ga  u svojoj  kosi  na licu u sebi.

Osecam kako me nosi   danaskao i   ovih  trideset godia  koje su  prosle.Godina koj su  ostavile tragova na meni , u  meni.Otvaraju se oziljci koji nikada nisu zarasli, pocinju da krvare  ponovo  bolnije  nego  tada. Ja nikada  ne nadjoh spokoj  domaUvek su me nosile oluje  sa sobom.

Bacale   podizale  slamale, ulivale nadu. Na kraju  me  odnosile  na mesta daleko  od  tvojih  pogleda i tvojih  misli.I nije bilo  predaha   ni stajanja.Dok sam  cekala  na  ivici   zaborava osetih  tezinu suza  koje su tekle   mojom dusom,kopajuci duboke brazde  bola,ostavljajuci pustos  za sobom  i tragove  jedne  lutalice.

@ Sneguljica