Ljubav jaca od smrti...

Zvao si me svojim andjelom,
pricao da me je nebo tebi poslalo.
A ipak si otisao , ostavio me.
Sa njom si otisao jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ja sam bezala od istine,skrivajuci se
u senci nekih drugih lica i zivela u snovima.
Nedostajes mi.
Probala sam naci ruku koja ce me
cvrsto drzatidusi svetlost darivati
ali ti dodiri su tako hladni.
Nocna mora na mom jastuku.
Fale mi tvoji dodiri falis mi ti.
A zvao si me svojom sanjalicom
dok si me jutrima nezno budio.
Jos uvek osecam dodir tvojih usana.
Ja skrivam se u senci proslosti.
Ti si negde daleko nasao spokoj
i mir kraj nje, jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ipak cekas me na ivici beskraja,
vidim tvoj lik u srebrnom sjaju meseca.
Tvoj glas cujem u sapatu vetra,
tvoje reci dok nas smrt ne rastavi.
sada si ti moj andjeo i ja jos vuvek volim te
ljubavlju jacom od smrti.

Ulice

Osecam kako se prikrada,
kako se blizi necujno poput magle,
necujna poput pustosi dusom mi hara
misli obuzima zamara ...
Proslost je u meni ozivela,
krik secanja tisinu prelama …
po ko zna koji put na mom uzglavlju
Dolece ptica crna tugom prcena,
oduzima snove odnosi osmeh slica
Ostaje samo trag nekada vrelih suza
Na dlanu trag davno okopnelog snega
Dok ja sama sa strepnjom u dusi
Cekam svitanja cekam toplinu zagrljaja
Kao pahulja topi se i zadnja nada
Ulica postade mi majka , sestra , brat I otac.
Ulica postadoh ja sama.

U beskraju

U dva sveta u pogresno vreme rodjeni
ja dete sunca, ti dеtе mesecine.
Ja cer vatre s lavom umesto krvi.
Ti sin noci sive s mirisom mahovine.
sanjam o ljubavi beskrajnoj,
A Tvoji snovi su ugaseni i nedosniveni.
Ostaје je samo trag
i beskraj vremena u tebi da zivi.

Cujem tisinu kako promice
drumovima koji nekuda vode,
tamu kako uzdise u zagrljaju mesecа
Ja stojim tamo gde dva sveta se doticu
gde putevi nestvarni ukrstaju stvarnoscu.

Znam, docices kad mesec pocrveni,
krvlju se nahrani
jer ljubav je ova drugacija od drugih,
jaca od smrti jaca od zimа.
Rodjena na zvezdanom jastuku mesecine


Pogresn svet, pogresno vreme
ja cu i dalje cekati na raskrscu svetova
ispod mesecine barsunastih boja
jer vreme si ti u meni zivi
Ljubav i snaga novih ozivelih snova.

Laz

Ne pokusavaj menjati me,
nemire moje ne mozes ti smiriti,
zajednicke puteve nemoj graditi.
Jer ja sam leptirica duha nemirnog.
Moji me nemiri nose visoko.

Ne uskracuj sebi srecu

ugadjuci mojim ludostima previse ih ima.

Pronadji sebe na raskrscu i kreni dalje sam.

Jer sve je to laz, ta sreca u ocima tvojim.

Dobro uvezban scenario i laz, sve je to laz.

I prestani krojiti mi snove

moji su snovi tebi nepoznati

pre visoko leti jedan leptir mali.

I ne lazi sebi. samnom srecan nisi.

Moji su nemiri tebi nelogicni.

A kazes da volis me.

LAZ...

Budim se iz sna

Srce i dusa gore u vatri koja se iz nicega zapali
Budim se iz sna, konacno vidim te
Onakvog kakvog te jos do sad videla nisam.
Ocima zene , ocima iza kojih se godine sakrile.
Ti izdajes me , izdajes nase godine nase dane
Izdajes nase sutra I zato cu otici.
I dok budem odlazila ponecu svaki deo tebe sa sobom …
Jer sam te uvek volela I jos uvek to cinim.
Ranjavas me I svi ti oziljci koje ostavljas podsecaju me
Da si jos uvek tu u meni da zivis da te ima
Da si neprolazni deo mog zivota…
Gledam te oziljke sto ostavljas za sobom
Kako se polako sire, prelivaju.
znam nebi bili tu da si ti proslost zaboravio.
U novi pocetak bez predrasuda krenuo .
Ali ne ti si morao sve te sumorne misli
Sve strepnje i poraze tvoje proslosti poneti u novo danas
Isvaki put ih uporedjivati vagati greske traziti .
A mogli smo sve imati da si sve to ostavio iza nas …
Dragi moj, zaboravljas da ja nisam one , ja nisam ti
Ja sam jos uvek ta koju si upoznao ,,zavoleo``

Moja je dusa jos uvek na tvojim dlanovima

i ako od njih ranjena Jos uvek kuca u ritmu tvog pulsa…

Ako je ne trebas baci je kroz prvi otvor na koji naidjes

Zaledi je i predaj je proslosti koju nikad neces zaboraviti.

I pricaj okolo da sam te ostavila. Da sam ljubav izdala.

Da sam otisla nepoznatim putrvma i ostavila pepeo za sobom.

Prah jedne ljubavi za koju si se ti borio a ona te izneverila.

Zapecati nasu ljubav pecatom tvojih poraza ,

I pricaj kako sam ja sebicna I egoisticna balavica

Koja nezna da voli, I za koju je ljubav samo igracka.

Ponizi me pred svima mozda ti onda bude bolje, bude lakse.

Zar nije to to sto zelis?

Pricaj mi

Trazim te kroz krosnje kestenova

I dugi jesenjih boja.

Trazim te kapima kise,

Zavirujuci ispod kisobrana nepoznatih prolaznika.

Osluskujem sum planinskuh izvora

Trazim te u i sumraku i radjanju noci,

U praskozorju dana sto se nizu poput bisera na ogrlici.

Trazim te u tami moje duse

Koju si oslobodio svih predrasuda i slobodno

Plovi talasima bespuca.

I ako te ikad pronadjem pricaj mi.

Pricaj mi o malenim ludostima svojim .

Pricaj samo mi ne pominji proslost,

Ne pominji nas, ne pominji sutra.

Jer kad divljina probudi zver u tebi

Nestaces opet vodjen mirisom dalekih svetova

I ostces u meni po ko zna koji put

Maleno I ne uhvatljivo zrnce sudbine.

Pricaj mi dok ja cutim..

Tvojim Stopama

Duboke su to misli sto se roje iza prividno mirnog pogleda, prikrivena iza trepavoica opasno preti da se niz lice skotrlja kap suze. Koracala sam tvojim stopama istrajna i odlicna sigurna u sebe sigurna u tebe. Hladan osecaj me obuzima citajuci te. Sve odudar od dosadasnjih prica, nista vise nije u skladu... nista vise nije kao pre. Takvog te neznam, kao da su dve osobe kriju u tebi, jedna koja jesi druga koja bi zeleo da budes. Zlatna svetlost mesecine obasjava horizont i ona nocas deluje sablasno. Kao da se neka sablast spustila nadamnom rusi lomi i razara sve. U meni se vodi borba koju jos do sad ne upoznah mada sam i ja imala dosta tih poraza u zivotu. Ljubav strah zebnja sve se uskovitlalo, poljuljalo.. ponoc je davno prosla a ja jos uvek budna, jos uvek se pitam dali sam ja to dosad bezala od istine i videla samo ono sto sam zelela videti. A sta je to trebalo videti? Koga sam trebala videti. Strah me je strah jer osecam da mi proslost ponovo kuca na vrata...

U senci mesecine krijem se od iskusenja sto mi donosi tvoja pojava. U mom secanju jos uvek je opojni ukus tvojih usana na mom telu igra tvojih prstiju . Blagi povetarac budi ceznju preplasene duse a oci, te izdajice svetle od zelje za tvojim andjeoskim licem. To lice daje mi hrabrost da preskocim svoju senku i predam se harmoniji boja zalazeceg sunca. Svesna sam tvojih skrivenih mana, mnoge su ostale u suzama preklinjajuci dan susreta. Nisi ni jednoj podario nebeske svodove i zvezda sjaj, a zasto bi meni? Zasto bih ja bial izuzna etak u tvom burnom zivotu. A ipak osecam tvoj miris osecam tvoj vreli dah i znam da si u mojoj dusi, dusi koja leti tebi u susret.i pitam se doklen ce svo to sarenilo naseg susretaa trajati jer mogla bih se privici na tvoje ludosti i drazi koje mi nudis. I na kraaju poleteti put duge kao ptica trazeci izgubljeni osmeh davnih dana.

Mozda...

I uvek kad se vratim I prosetam ulicama secanja pitam se sta se to desilo sa mnom sta se to desilo sa nama. Gde su nestali svi ti dani I obecana ljubavi koja ce vecito trajati. I dali je uopst postojala ili je bila samo moja iluzija rodjena mojom jakom zeljom okusiti slasti i zar te vrste osecanja. Znao si mi pricati I recima dotaknuti dusu, znao sis ta volim I sta osecam u svakom trenutku, mada su to bile sitnice za mnoge nebitne ali meni su znacile puno I mnogo vise od toga. I danas kada se setim svega shvatim da se sva ta lutanja galaksijom snova natalozila u meni I da oslikavaaju moju dusu. Tada su me sva ta lutanja I putevi vodili tebi, I tis i to znao. A danas sakupljam prasnjave ostatke izgubljene ljubavi I vremena koje provodim u samoci, mozda nesvesno cekajuci tvoj povratak ili neocekivani slucajni susret na nekom od mostova koji ostase neporuseni iza nas. Mozda…

Sta Smo Mogli A Nismo vise

Pokusavas slomiti me . Moj pomos zgaziti, srusiti mi snove raniti me. Kud god pogledam vidim nasmejana lica, srecne parove koji se ruku pod ruku setaju pod zracima punog meseca. A mi vise nismo medju njima. Tesko vreme samoca I bol razdiru mi grudi I postaju jos jedn teret svakodnevice u kojoj tebe nema. Krecem se kao mesecar pracena svojom senkom koju vise ne prepoznajem, senkom kakva sam do juce bila. A ko sam sad? Preturam starim slikama proslosti trazeci odgovore na sva ta pitanja ali ih nema. Nestvarni su ovi sati, nestvarni I cudni kao I ovi putevi kojima se krecem , kao jutra koja svicu bez tvojih dodira. Kosmari iz kojih se budim su jos veca mora jer ti ne zelis biti tu, izdajes ljubav a krivis mene. Jos uvek cekam ali vise nisam sigurna sta, nadam se al kome I cemu. Od svh tih snova ostase samo prasnjave mrvice koje mi zivot nemilosrdno baca u lice. Nemiri me ruse kao I secanja koja mi donose bol I nadvilo se nebo sivo I tmurno iznad moje glave, suze sto guse jauk bola koji je samo moj jer ne verujem nikome vise da bih ga podelila snekim. I sve je tako nejasno I ne izvesno u ovom kratkom zivotu. Potam se kako preziveti , kako opstati pod naletima svih tih tegoba tih sablasnih vetrova koji me bacaju s kraja na kraj puta I nedaju mi da krenem prema toj svetloj tacki koju vidim daleko na horizontu. Pitam se hocu li ikada pronaci puteve spokoja kojima cu poci put novih svitanja. Mozda mozda ce to biti nekad neko novo sutra neko novo svitanje… a dotle sklapam oci ususkana tisinom noci sanjacu nestvarne snove o ptisli ukradjenih krila, o ljubavi koja se boji ljubavi… o tome sto smo mogli biti a sad nismo vise.

Mozda

Mozda se jednom  probudim  i

Osetim tvoje ruke kao nekad ,

kao onda dok si  me voleo I bio

putokaz na svakom mom  putu.

Gube se tragovi u  prasini vremena,

secanja su  jedini svedoci da smo  bili tu.

Da smo bili par, dva tela jedna dusa.

Kroz vene mi jos uvek protice  gorak ukus

Strepnje i straha .

 Kap  po kap siri se mojim  mislima

Ruseci mir i spokoj  duse.

Pitanja  bez  odgovora … gde li si sad?

Koja  te ljubi  dok ja    cekam te

Obavijena plastom samoce,potopljena

U more tuge cuvajuci uspomene, secanja.

Sa cijih usana skupljas  kapljice strasti

I njima se opijas, cije uzdahe krades…

Dok se moji uzdasi  prelamaju u  jauke…

Mozda mozda  se jednom probudim

 I shvatim da si  bio  san ovih zimskih noci.

Jedna  nocna mora vise .Mozda.

Tisina trenutka

Prelomi tisinu  noci, spusti se na moje  jastuke

Vrati  snovia  iskricu nade  i oku izgubljeni sjaj.

Iz tvog  pogleda sunce izranja, stvojih usana

Ukus proleca…

Dodji I pricaj mi tajne svoje

Zelje skrivene nade I strahove….

Ohhh kako mi fale sve  te lazi  tvoje .

Nedostajes mi  ipak  priznati moram.

Pojavi se vrati  mi snove rasplamti   zar u srcu

Plamen sto davno  prestade  da gori

Jos  uvek  zudi  za  dodirom tvojim …

Prelomi  tisinu  noci  i sanjaj mo opet isti  san.

Sneguljica

Noci Smaragdnih boja

Noc drugacija od drugih.Mesecinom istkana  i ukrasenasmaragdno zelenim bojama tvojih ociju.U meni zivis ti, zauzeo si mesto duse. I uvek  kad zadrhti i  zatitra plamicak u meni znam da si tu kraj  meine,da me tvoje misli doticu.  Tvojom pojavom dao si posebnu draz mojim danima i mom zivotu. Dao si mu boje vecnosti  ukus beskraja, osecaj koji me plasi i uzbudjuje u isto vreme. U tvojim rukama sam dotakla naj udaljenije tacke svemira  i prosla sve dimenzije postojanja. A nocas  sjaj  meseca me ponovo podseca na noci  zara na noci  nemira  sa svojim bojama  vraca mi ukus ceznje  na usnama. Odsjaj smaragda u noci  probudjenih strasti  uspavanih snova.  

 @Sneguljica

 

Volim te

Od onih dana do danas nije bilo trenutka da nisi prisutan u mojoj svesti, pa cak i dok spavam gospodaris mojim snovima. Secam se neznog dodira tvojih usana glasa koji me je hrabrio i ruku koje su palile vatru u meni, ispunjavao si moje dane i prazninu u dusi koja je nastala posle svih onih neuspeha koje sam danas skoro zaboravila. I pred nama stoji sreca, smeska nam se i gleda dok se nasa tela nezno dodiruju u vrtlogu kojeg nam je zivot poklonio. Misli se nizu, slova koje ovde ostavljam ostave veciti znak moje ljubavi prema tebi i sreci koju sam sa tobom upoznala. I kasno leto je u punom sjaju i nezaustavljivo se blizi kraju dok se ja kao dete radujem nasem sledecem susretu. Osecam drhaj u grudima i blagu bol zbog prostora koji nas trenutno deli. Znam hiljadu puta sam ponovila rec falismi da imam osecaj da vise nemaju nikakvog znacaja. Al opet falis da bih sad najradje utonila u dubok san jer znam da me cekas na vratima plavog neba pod zvezdanim svodom i zaplesemo samo nama poznatu igru strasti... 

@Sneguljica

 

                                     

Sanjam

Tisina i tama su tu, miluju me dodiruju tiho i nezno skoro nestvarno. Zatvaram oci, tihi uzdah skoro necujan ote mi se iz grudi . Tvoje usne vreli dah sve je tu kao nekad, svaki dodir svaki uzdah svaki sapat. Tvoje se ruke igraju mojim telom, dodiruju mi lice, vrhovi prstiju spustaju se do ivice mojih usana lagano tiho nastaje plamen iz zara koji je tinjao ispod koze. Zabacujem glavu nudim ti vrat to mesto gde se uzdasi zastali gde je krik izgubio u uzdahu zadovoljstva. Prstima ti dodirujem kosu osecam vrelinu tvog tela pulsiranje tvojih vena, osecam zelju u tebi koja raste koja te preplavljuje. Nestvarni dodiri sna plesu mojim grudima predajem ti se kao nekad predajem ti se zatvorenih ociju uzivajuci u dodirima tvojih secanja, uzivam u tebi. Nemirne su te ruke sna nemirne su kao I ti kao I tvoji snovi koji me prate, koji se zavukli ispod moje majce I dodirujes mi bedra stomak , krades mi uzdahe krades svaki krik svaki drhtaj koji krene docekas svojim usnama dok se moj telo uvija I pripija tebi. Osecas li zelju koja me dovodi do ludila? Osecas li zelju mog tela da bude ispunjeno? Svaki delic koze dodtaknes svaki brezuljak osetis. Predajem se rukama koje me skidaju usnama koje me vlaze I suse u plamenu zanosa. Predajem se tebi tvojim bedrima koja traze moja da postanemo jedno telo jedna dusa u vrtlogu strasti u plimi zelja koja nas obuzela , samo za tren budemo na ivici nestvarnog na ivici slatkog ludila. Ti gospodaris mojim telom, otkrivas sve moje skrivene snove sve moje potajne zelje one najludje I ispunjavas ih bez pitanja bez komptromisa uzimas I dajes smisao ovoj besanoj noci. Moj san je isti kao onda, isti kao nekad. Moj san lici na tebe moj san si ti u ovoj noci ludoj dok se sobom sire mirisi tela koja leze u senci noci . Ne necu da otvorim oci jer ce nestati car trenutka, nestace tame I sa njima dodir tvojih ruku. 

@Sneguljica