I opet kao nekad suza krene sama od sebe. Za tren zastane u plavetnilu moga oka neodlucna dali da kane ili se vrati… taj trenutak traje suvise kratko. Neodlucnost brzo nestae jednostavno mimoidje se sa suzom koja nezaustavljivo krene niz obraze. Skotrlja se do mojih usana , osecam svu njenu slanost I gorcinu misli u kojima si jos uvek ti. Navikla sam ja na te suze I njihov ukus, neke sam uspela uhvatiti neke se kotrljale nezaustavljivo I u zurbi izgubile negde na mojim grudima … ali svaku kap sam osetila svojom dusom I srcem u trenucima samoce kao sto je ovaj. U trenucima ne izvesnosti I nekog cudnog osecaja u grudima koji gusi. Nedostajes mi trebam te … trebala sam te trebam te I trebacu te , to su misli koje tebi vode. Slaba sam slaba na tvoje reci na tebe , slaba na svaku pomisao koja me u tvom pravcu ponese. Jer znam da si ti ljubav ona velika veca od najvecih koja se ne dokazuje zagrljajima I strasnim nocima ili u smeku jer I prolaznici se nasmeju I zagrle. Snaga te ljubbavi I velicina njena je u suzi u toj maloj kapljici koja iz duse krene ne zaustavljiv, tu lezi sva velicina mojih osecanja moje ljubavi koja se rodi. Svojom snagom, jacinom I iskrenoscu moje misli se krecu samo ka tebi zele da se ugnjezde u tvom narucju I osluskuju otkucaje tvoga srca I uzdahe duse.
@Sneguljica
02.12.2009
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen