Ironija

Prolazi jos jedan dana,  dan sasvim obican,

 kao i svaki drugi ispunjen ironiom zivota.

Sve se ponavlja uvek isti pocetak ,

 uvek  isti kraj…

Prosla sam ulicom kojom smo nekada  setali

 cak je i ona obicna  kao i moj zivot,

 kao i sve ovo sto me okruzuje,

a tada mi se pricinilo  da je posebna

da je sve posebno,

 da sve ima poseban sjaj,

da nam zvezde obasjavaju put a ne ulicna svetla.

Moje se usne smeju.

 i taj osmeh je pun ironije,

smejem se sebi i svojoj sudbini,

 putu kojeg izabrah, put prazan kao moja dusa

umiru emocije  ostaje pustos  ostaju senke proslih dana.

I ja sam samo jos jedna senka, prazna  i necujna

 kao duh kao avet nad kojim se tuga  nadvila.

Strah me je.

Osecam kako se  led I vatra sire mojim venama … 

@Sneguljica