Ukus Suze

I opet kao nekad suza krene sama od sebe. Za tren zastane u plavetnilu moga oka neodlucna dali da kane ili se vrati… taj trenutak traje suvise kratko. Neodlucnost  brzo nestae  jednostavno  mimoidje se sa suzom koja nezaustavljivo krene niz obraze. Skotrlja se do mojih usana , osecam svu njenu slanost I gorcinu misli u kojima si jos uvek ti. Navikla sam ja na te suze I njihov ukus, neke sam uspela uhvatiti neke se kotrljale nezaustavljivo  I u zurbi izgubile negde na mojim grudima … ali svaku  kap sam osetila  svojom dusom I srcem u trenucima samoce kao sto je ovaj. U trenucima ne izvesnosti  I nekog cudnog osecaja  u grudima koji gusi. Nedostajes mi  trebam te … trebala sam te trebam te  I trebacu te , to su misli koje tebi vode. Slaba sam slaba na tvoje reci na tebe , slaba na  svaku pomisao koja me u tvom pravcu ponese. Jer znam da si ti ljubav ona velika veca od najvecih koja se ne dokazuje  zagrljajima I strasnim  nocima  ili u smeku  jer I prolaznici se nasmeju I zagrle. Snaga te ljubbavi I velicina njena je u suzi  u toj maloj kapljici koja iz duse krene ne zaustavljiv, tu  lezi sva velicina mojih osecanja  moje ljubavi koja se rodi. Svojom snagom, jacinom I iskrenoscu  moje misli  se krecu samo ka tebi  zele da se ugnjezde u tvom narucju  I osluskuju otkucaje tvoga srca I uzdahe duse.    

@Sneguljica

02.12.2009

 

Bez naslova,..

Trazila sam te nocas, 

 lutala neprohodnim lavirintom zivota. 

 Tumarala odajama svoje duse 

 Dopirala pogledom do svog srca. 

 Skitala poput skitnice pustinjama, 

 sirokim prostranstvom koje osta  

 kao trag i secanje na neki drugi zivot.  

 Dodirivala sve ono sto me na tebe podseca 

 Grcevito se drzeci za neke pokretne  

 i nevidljive stubove na ivici provalije, 

 bezdana koji me zove ,grcevito doziva. 

 pricajuci neku pricu nikad ispricanu. 

 Odlomke iz nekog stiha jos nedovrsenog. 

 Tumarala sivim oblacima  

 nevidljivim trapezom grabila ka  

 najsjanijoj zvezdi na horizontu, 

 nadajuci se da si se tamo sakrio. 

 Nocas trazeci tebe  

 Naidjoh na devojcicu preplasenog lica 

 skupljena u svetu uspomena na ivici zaborava. 

 Nocas pronadjoh sebe. 

@sneguljica

Bez Naslova

Nedostajes mi
Osluskujem kapi kise kako lupaju prozorskim staklom, u usima mi odzvanja kao neka nepisana melodija. Nezelim ustati hladno je i mokro ove junske kise neznaju prekinuti, dan za danom kako prolazisve ih je vise. I danas je sve sivo i tuzno bas kao i ja. Osecam prazninu u dusi, prazninu koja boli pece uzdah se ote iz grudi. A bilo je tako lepo ustati i znati da si ti tu iza tog paravana zvani net. Bilo je lepo znati da cekas me, nije mi bilo vazno koliko je sati dali je kisa ili sunce ustajala sam zamagljenog pogleda prilazila racunaru i cekala da vidim zeleno svetlo pored tvog avatara. Bio si moj Andjeo uvek tu kada te zatrebam. Pruzao mi ruku kad pokleknem urlikao kad pogresim. Osetih nadu koja me izvlacila iz ljusture u kojoj se zavukoh pocela sam opet da zivim i disem punim plucima. Nisam ni slutila da u meni postoje ta osecanja o kojima ti pisem i pisah. Cak su i oko mene primetili da se nesto samnom desava, kako rekose : vidi je opet se smeje opet joj oci svetle ko u tigrice. Secam se trenutaka jos dok te ne sretoh, retko sam imala osmeh na licu oci su bile mutne, zamisljene srce hladno. Rekose dasu mi reci poput ostrice pitali me gde su mi osecanja emocije. Prozvase me ledenom kraljicom... da ti moji prijatelji koji su nesto vise zeleli ali nisu uspeli. Zivela sam zivot sto morah ziveti....a sad ga zivim u nadi da cu te jednoga dana sresti. Znam da ima trenutaka kao sto je ovaj kad pozelim da nestanem da se izgubim. Ono jednostavno isparim i ja i sve sto meni pripada, da nestane svkaki trag da sam postojala. Da ove kisne kapi koje trenutno padaju isperu svaku cesticu mog postojanja. Dali bi se to isplatilo dali bi na ovome svetu bilo nesto drugacije. Mozda a mozda i ne. Kisa sve jace pada a u meni je zelja za tobom neopisivo velika, glad koju osecam nije za hranom. Gladna sam tebe zedna vrelih poljubaca koje dugo ne osetih, a mozda chak i nikada. Sve je to dosad bilo nekako ovlaz povrsinski. Dubina ovih osecanja sto sad imam iznenadjuje i mene plasi me , uliva strah u kosti. Strah, dali je to strah ili zelja toliko jaka da me razdire proganja nocima u kojia budna lezim i slusam tvoj glas koji mi u usima odzvanja. Osecam tvoje dodire tvoj uzdah kako me po vratu mazi osecam miris tvoje vlazne koze. Osecam zelju da se prepustim tim trenucima da odleprsam na krilima maste i spojim se a tvojom mastom koja me zove. Dali je to ljubav ili samo iluzija dugih noci. Jedno sam sigurna da volim te i da su mi dani prazni od kad te nema. Nedostaju mi tvoje nezne reci izjave osecanja izlivi emocija. Nedostaje mi ona prgavost koja za samo sekund izmeni raj u pakao nedostajes mi ti. 

@ Sneguljica 

Tebi

Tebi koji razumes, sapat vetrova , 

da osluskujes i cujes necujni krik, 

jauk i sapat misli iz duse... 

tebi koji znas da citas sa moji usana nemih, 

koje u bolu cute a sapucu ti i zovu mole preklinju. 

Sa usana ispucalih do krvi do bola... 

zbog tuge i ceznje.... 

tebi koj umes iz moje suze koja iz oka krene  

da procitas svu moju ceznju  

i drhtaj tela u grcu bola, 

i ruku koja se necujno pokrece  

zeljna dodira tvojih topline … 

tebi jer verujem da ti jedino razumes  

da me samo tvoja ljubav  

medju zive moze vratiti.. 

tebi jedino darujem dusu svoju  

jedino bogastvo koje imam  

svoju ljubav i svoj zivot … 

jedino tebi darujem sebe milo moje  

mozda ces me tada razumeti ...

@Sneguljica 

Decembar

Hladno je,decembar zima snegovi padaju … 

Sve korake neprespavane noci  skrivaju… 

Samo u mojoj dusi svuda su tvoji tragovi. 

Tvoje ruke tvoj glas tvoje oci . 

Nikada mi gore nije bilo veruj mi mili. 

Kosava i hladni vetrovi severa sibaju me … 

Secanja bolna mili moj, gde zastade nocas? 

Gde nestade noci ove… 

A dusa zove samo ime tvoje … 

A dusa zeli da bude vecito tvoja… 

Samo tvoja mili moj samo tvoja  danas … 

Sutra samo tvoja kroz beskraj vremena  

Koje neumoljivo dolazi. 

 I cujem pesmu negde daleko  u noci tamnoj 

Dok lutam ulicama hladnim trazeci te  

i reci od kojih mi telo zadrhti a suza krene.. 

Niz gusto polje
u mracna jutra
moje hladne ruke
dugo ce da te traze
Ako me volis ostaces uz mene
ti znas, 

Dolazi zima, duga i hladna
zatvori vrata, upali vatru
Pada prvi sneg. 

@Sneguljica

Ironija

Prolazi jos jedan dana,  dan sasvim obican,

 kao i svaki drugi ispunjen ironiom zivota.

Sve se ponavlja uvek isti pocetak ,

 uvek  isti kraj…

Prosla sam ulicom kojom smo nekada  setali

 cak je i ona obicna  kao i moj zivot,

 kao i sve ovo sto me okruzuje,

a tada mi se pricinilo  da je posebna

da je sve posebno,

 da sve ima poseban sjaj,

da nam zvezde obasjavaju put a ne ulicna svetla.

Moje se usne smeju.

 i taj osmeh je pun ironije,

smejem se sebi i svojoj sudbini,

 putu kojeg izabrah, put prazan kao moja dusa

umiru emocije  ostaje pustos  ostaju senke proslih dana.

I ja sam samo jos jedna senka, prazna  i necujna

 kao duh kao avet nad kojim se tuga  nadvila.

Strah me je.

Osecam kako se  led I vatra sire mojim venama … 

@Sneguljica

Pucina...

Dusa , telo  misli sve je prolazno

Kao beskrajna pucina prekrivena

Purpurnim bojama prolaznosti.

I ja se gubim i nestajem polako

kao ovo sunce negde daleko na zapadu.

Gubi svoj sjaj  bljestavo svetlo koje umire

Mrak  ga prozdire. Noc  duga bez sna

Ova luda glava koja se jos nada.Tebi …

Koja jos ceka svitanje, novo radjanje .

Ja koja sam te volela  I jos to cinim  beskrajno

Postajem prazna kao  pucna …

Teska kao tuga …

Jer bio si moje sve , moj najlepsi trenutak

Ne ispisana prica,balada o zivotiu I smtri .

Prava ljubav nikad ne umire.

A tis i bio to .

 @Sneguljica

Zaboraviti te? Ne nije moguce

 Ovaj je zivot samo san  iz kojeg cu se probuditi u trenutku kad skolopim oci...
Volim te Jedini moj....!!!
Pokusala sam danima nesto napisati  ali ne ide, Nastala je praznina koja neda da misli slobodno teku,  praznina koja je sve preokrenula. Zato vam poklanjam ovaj stih koji sam negde na ovom netu  pronasla, i koji mi se cini odgo- varajucim. 
U isto vreme zelim svima   puno uspeha u novoj  2011 godini, onima koji jos nisu pravu ljubav pronasli  da je pronadju, a onima sto je imaju da je sacuvaju  jer nema  nista vrednije  u tzivotu  od istinskih i iskrenih  ocsecanja.
SVE NAJBOLJE....!

Zaboraviti te? 


ako sunce zaboravi da ustane
onda možda zaboraviću te
ako kiša zaboravi da je mokra
i ako nebo zaboravi da plače
onda možda zaboraviću te
ako se noć zaboravi jednog dana
ako zauvek sva mora nestanu
onda možda zaboraviću te
ako ptice prestanu da lete
ako zora ne svane
onda možda zaboraviću te
biće nepodnošljivo
tada možda zaboraviću te
i ako jednog dana zaboravim sebe
i taj kratak časak sa tobom
te naše kratke trenutke
neizmerno istinite
i tvoje silne reči
suze radosti isparavale su večnost
sećaću se dugo
neću i ne mogu ništa zaboraviti
i ako je bilo kratko
ličilo je ne večnost
sećaću se
svega što si mi dao
ličilo je na istinu
bilo je tako jako…
ako moram ostariti
ne moram lagati
ako moram umreti
ne moram tebe zaboraviti
tebe, pamtiću te
nezaboravan je naš rastanak
ne setiti se bilo bi najgore
zaboraviti te?
zemlja ne zaboravi da se okrece
zaboraviti te?
to je umreti zaista!
zašto da te zaboravim?
pa čak i onda kada bih htela
ne mogu
ostaće sve
napisano je zauvek
i onda kada bi sunce nestalo
prestale kiše
kada bi mora nestala
noć se zaboravila
pa čak i zemlja se zaustavila
i kada i ja
jednog dana zaboravim da se probudim
neću zaboravite tebe
Ne…
volim te!

Nedostajes mi

Igrala se svojim mislima gledajuci kroz prozor zavejane vrhove obliznjih planina. Blagi osmeh na licu odavalo je neku beskrajnu neznost i tajanstvenost kojom je u tom trenutku zracila. Sve te divne trnutke zahvaljuje njemu, coveku koji je u svakom pogledu izmenio njen zivot. Bukvalno receno promenilo se sve iz korena. Pred ocima joj se redjaju slike , srela ga je u tisini svoje sobe a ipak na drugom kraju sveta. Pogledom je gutala svaku njegovu ispisanu rec ,svaki ispisani komentar. Zamisljala je da stoji ispred nje i da ga gleda u oci dok joj on sapatom prica naj lepse ispisane stihove. Price iz zivota, izmisljene, istinite, smesne i tuzne. A ona se smeskala bas kao u ovom trenutku. Postoje mesta gde ljubav pocinje. Jednostavno se rodi iz nista i traje sakrivena u srcu, Zasticena od svih spoljasnjih pogleda i nemira. A njena ljubav je pocela bas ovde na ovom mestu zvanom NET. Zapocela je neprimetno da se siri telom obuzima sva njena cula, pusti korene kroz njeno srce dodje do duse i tu se usidri kao brod u luci. Nije verovala da takva osecanja postoje da se iz jednog lepo zapocetog prijateljstva rodi osecaj koji se oseca poput celika. Ponekad se uplasi tog osecanja, uplasi jacine emocija koje joj preplave cula i tgnuvsi se iz svojih snova pokusava dotaknuti neku drugu povrsinu koja joj se u trenutku cini sigurnijom.   
  
Sa obliznjih krovova lagano se topi sneg i kapi koje dodju do poda rasprsnu se u stotine delica, jos sitnije kapi koje se gube na hrapavoj povrsini crnog asfalta. To je podseca na prosle dane, na rusevine kroz koje je morala probijati se na suze koje su lile i nestajale u vremenu ostavljajuci je samu u svom bolu. Svaka je ljubav posebna na neki nacin jedinstvena, ali je i sama svesna da ovo, ovo sto u ovom trenutku oseca jednostavno neponovljivo. A sta ce biti tada, nekada kada se i ona bude pocela topiti poput ovog snega? Ne nesme misliti o tim trenucima. Lutala je skitala nocima i danima trazila ljubav poput ove,svoju ljubav svog princa koji ce uspeti osloboditi joj srce zagrejati dusu. Takva ljubav ne moze samo tako nestati.   
  
Okrece glavu u stranu i usmerava pogled u drugom pravcu da joj niko ne primeti suze, zar ne oseca koliko joj nedostaje? Da nesdostaje joj.   

                                                                       @ Sneguljica 23.01.2010

Senka noci tamne

Ti si moj zracak nade u svim snovima,  

  glavni lik u zadnjoj seiji zivota     

koji se lagano gasi. 

Tvoj poljubac ozivece zaboravljene trenutke  

  propustene prilike koje cekaju   

  i ja sa njima tu negde u vremnu   

  u prostoru na tvoju ljubav  

  tvoje dodire i ruke sto usnih nocas.   

  Znas li da svaka tvoja rec mi sunca   

  sjaj donosi, maglovita jutra nestaju...  

  ostaje samo ljubav koju u srcu nosim.  

  Ljubav , dok pruzas mi ruke   

  iz kojih se zvezdano nebo ogleda   

  tvoj glas odzvanja u tisini mojih nemira  

  ja sam tvoja sada ko i juce i zauvek.  

  Tvoja senka tamnih noci,  

  koja te kroz snove prati.

Ukus ceznje

Opet sam nocas sanjala  da ulazim na velika vrata.  

Ogromna vrata iza kojih  je sva carolija sveta skupljena,  

i koracam tiho poput leptira bez straha bez predrasuda.  

Nestalo je svo sivilo ovog suludog zivota ,  

a ispred mojih se ociju siri spektar boja duge.  

Spektar boja neke druge dimenzije ..  

Venama pojuri mi uzavrela krv gledajuci te oci   

Koje mi dolaze u susret. Gledajuci te usne kako se smese .  

Zovu me zovu sebi , sapucu moje ime  ali nekako  

Cudno to zvuci  dok se spektar boja talasa   

Poput uzburkanog mora. Oh ! gospode kako je to lepo.  

Kako je lepo  opet  osetiti  da se pupoljci rascvetavaju u dusi.  

Al negde duboko u posvesti znam da je to san ,  

I da se sledeceg trenutka mogu probuditi  

Umotana u tamu noci, sama sa ukusom ceznje na usnama.

Sneguljica

Daleki Grad

Pobegla sam nocas od suludih snova

da bih tebe trazila u nekom meni

dalekom gradu, nepoznatih ulica,

treptucih lampiona. Ulicama koje

su upijale tvoje tragove svih ovih

godina dok sam ja cekala na ivici beskraja.

Pobegla sam nocas iz zagljaja sna

i trazila te na mestima gde si me drzao za ruku

nezno ljubio, moje ime saputao,

vatu u mojim venama palio.

Pobegla sam nocas od stvarnosti surove

i predala se secanju i tvojim rukama

koje su budile zelju u meni, trenucima

kada je moje telo plesalo u tvom zagrljaju

a uzdasi rusili tisinu noci …

Pobegla sam nocas od sebe

i ovog suludog grada da bih jos jednom

u noci bez snova bila voljena

Da nih jos jednom bila zena...

Sneguljica

Tvoje prolece

Naidju dani i trenuci u kojima osecanja traze dokaze, ljubav cezne za jedno volim te za jedan dodir ruke za jedan nezni poljubac. Postoje trenuci kada nam dusu preplave sva stradanja proslih vremena i pokrenu bujicu reci i strahova, suvisnih ali ipak opravdanih misli. Postoje dogadjaji i reci koje su ostale zauvek u nama i koji zatrpavaju staze buducih dana, dane u kojia cemo koracati zato sto moramo ne osvrcuci se na potrebe duse. Naidje i vreme kada se otkriju tajne zamotane u velu izmaglica ,neostvarenih snova i zelja. Onda se upitamo sta smo sve mogli a ipak nismo. Prolaze dani , meseci redjaju se godisnja doba… na srecu postoje i jeseni u nasim zivotima, nekome rana nekom kasna jesen, koja nam donese ljubavne boje, jace nego one sto smo do sada ikad upoznali. Te boje ljubavi koje se sire nasim zrelim venama zarone duboko u nasu dusu i donesu nam prolece. Neslucena ceznja zelja za dodirima povuce nam dusu u svoje dubine i opet sve cveta , isto kao nekad. Samo treba verovat, ne ciniti iste greske odbaciti sve predrasude o bolu o ranjivosti, jos jedno prolece nam se vise nece vratiti. Onaj poznati pescani sat u nama okrenuli smo jos jednom , poceo je odbrojavati dane i sate. Zato zatvori oci pruzi mi ruke… uzmi sve dokaze moje ljubavi i stavi ich na svoje usne zatvori u svojoj dusi. I bicu za uvek tvoje prolece. 

 

Sneguljica  9.12.2009

Jos jedna noc ,,,,

Noc jos Jedna u nizu JA budna sanjam,

mesecu pricam o ljubavi dalekoj.

Klecim i  molim da mi te Cuva.

Nebo, Rasuto polje zvezdano

molim da sakupi snove tvoje

i meni ih na jastuk Stavi.

Noc, miris tvog losiona, dodir tviojih usana

jos uvek lebdi uzburkanim secanjima,

osecam dodir tvojih misli ...

tama ih Cini tezim.

Ispijam koktel ljubavi bola i ceznje,

nedostajes mi ti, tvoj Sapat tvoje Volim te.

Dusa zeli da spusti glavu na rame tvoje

da Ljubi te ...

Jos jedna noc u nizu ...

Nedam te

Htela sam snove, one nedostizne daleke. One sto nisam mogla da sanjam. Snove sto mi behu uvek na dohvat ruke a ipak tako daleko. Htela sam snove u kojima mesec ostavlja svoje tragove a zvezdano nebo uzdise vrelim uzdasima tu na mom uzglavlju, ispunjeno ljubavlju strascu.... htela sam tebe. I onda si dosao ti. Naucio me da sanjam podario najlepsa osecanja noci ispunjene vreliim uzdasima... ti si me voleo. Tvojim dodirima slikao peizaze s pecatom ljubavi na mom telu da ih nicija ruka ne moze obrisati, zaseni... ti si budio zenu u meni. I zato nedam vremenu da nas pospe prasinom zaborava i ugasi sjaj u nasim srcima … nedam daljini da nas prekrije velom proslosti. Ja nedam te.

Sneguljica