Najdrazi moj....

Ispod tanke bluze opet sam pronasla tu nevidljivu nit  i nepromisljeno otvorila davno zatvorena vrata tuge i bola. Nezaustavljivo i u nepovrat potekle su nekada davno zaledjene suze, ostavljajuci iza sebe nove dimenzije tuge, novi spektar boja. Sve tvoje reci izgovorene u trenutku besa kao podivljale zveri trgaju mi dusu, bacaju u prostor bez dna i beskrajnost nespokoja. Svi tvoji snegom prekriveni tragovi ponovo se sijaju na suncem obasjanom asvaltu. I ponovo je zavlada la tama ogrnula mi dusu koja jos uvek broji dane od trenutka kada si podigao pokretni most medju nama. Zaustavila bih vreme da mogu, vratila bi sve zvezde na horizontu i naredila bi ih im da trepere posebnim sjajem svaki put kada pogledas u pravcu svemira s ceznjom u ocima. Hranila bih svoju dusu tvojim bolom i nebi nikada vise nikom dozvolila da se igra mojim srcem tako olako kao da je od papira. I taj prostor ispod moje bluze je jedino mesto koje me jos spaja stobom, i nocas tu trazim utehu i skloniste od vetrova koji mi sibaju lice. A bilo je tako jednostavno voleti te tada. Ali zar nisu sve jednostavnije stvari u zivotu i naj problematicnije? Ne ide nemoze se nit ponovo spojiti u jednu celinu, ne moze se propusteno nadoknaditi jednim osmehom niti se moze vreme uciniti neprolaznim. Nocas je ponovo poceo proces zaceljivanja i zaledjivanja, a finalna tacka ce biti zaledjeno srce koje ce i dalje kucati u ritmu srca tvog. 

@ Sneguljica

Finale

Otkucaji srca govore o strahu koji zivi u meni, o spznaji da sam te volela i da to jos uvek cinim. Iz barsunaste tame kosmosa radja se misao nedostnivenih snova, nimirnih vetrova uzburkanih virova i talasa. Kao da je to sv sto je ostalo iza nas, pecat naseg zajednickog puta.Postojali smo u vremenu i prostoru, postojali su trenuci kada smo bili blizu u isto vreme daleko. Osmehom na usnama docekivali novo radjanje sunca, i sad je tu taj osmeh spreman samo za tebe. Taj mali nemir u meni i ukus vina na tvojim usnama jos uvek mame drhtaj, kao nevidljiva struna spaja nasa secanja, nase misli. I znam  da postojim, dok se god budim na jastuku na kome su kao nocas ponovo secanja plesala u necujnom ritmu svemira, uztreptale strune gitare i case crnog vina. Znam da postoji jos jedno sutra na kraju naseg puta. 

@ Sneguljica 

Opet uplices tvoje misli u moje snove

Zavuko se u njih i krades noci …

Otimas uzdahe i pustas niz reku da plove.

I kad sve prodje poput zime ove

I laste se vrate u gnjezdo svoje

Pitacu sebe gde odose godine ,

I kome ja ruke pod kosulju zavlacim

Ciji treptaj tela s ceznjom upijam

Svaki trzaj zara jedna zaoka bola.

Srce ne zaboravlja...

Bez naslova

I uvek kad mi se misli tebi  vrate

zaustave dah,

gledam oko sebe  ne bi`l ti srela pogled…

Mada znam  kilometri nas dele ,

sad isto kao nekad cujem glas duse.

sapuce

ne trazi  ga  otisao je s osmehom gledajuci tvoje suze.

i vreme je stalo  za nas…

nevidljivom rukom sudbine ispisane

reci kajanja  …

tu  gde mesec  svoje zrake siri ostace

bleda mrlja  secanja  bledi izraz gresnice .

I bezbroj  pitanja

na koga  li ti  jutra mirisu i  cijim  ocima plovis

na cijim  usnama  zedj  gasis

dok ja  brojim  kosmare  noci  duge

i snivam sulude snove .

Nikada te nisam prestala  voleti

I to je  kletva  sudbine.

@Sneguljica

Bez naslova

Posmatram noc vedru i tihu i zvezde dok trepere , nestalo je nasih puteva kojima smo nekada koracali rame uz rame. Nestalo je onih pokusaja dokazivanja koliko mi nedpostajes u noci kao sto je ova. Emocije su popriimile, druge oblike dobile drugo znacenje , a jutra? Jutra su postala siva. Mada su nas delile stotine kilometara sve je to zivelo i bilo opipljivo. Zavladala je tisina zavladao je mir koji postaje tezak. Postelja posuta secanjima sklanjam tvoj lik sa jastuka i zivot tece dalje. Nezaustavljiva reka me nosi u novo sutra ali bez onih emocija bez naboja energije koja ce mi dati krila da poletim ka tom zvezdanom nebu i dotaknem ti usne za laku noc. Tog jutra tog dvadeset i treceg dana u mesecu videla sam te onakvog kakvog te nisam znala, strah je zaledio moju dusu. Zivot me je naucio da cutim i hodam po njemu kao posmatrac , i znala sam da ce taj trenutak doci. Znala sam da ce sve te maske spasti i od ljubavi ostati samo pepeo u tvojoj dusi. Ljubav se ne moze kupiti ona se rodi onda kada se najmanje nadas pojavi se i istopi svu gorcinu proslosti. Mesec se polako nadvio nad gradom miris proleca tisina noci sve je tu kao nekad. Samo moja ljubav zivi jos uvek u santi leda u kojoj si je ti sahraniio. I tu ce ostati kao secanje kao iluzija nedosnivenog sna. 

 @ Sneguljica

Vetrovi

Po  ko zna koji  put  osecam  kako  vetar duva.Osecam  ga  u svojoj  kosi  na licu u sebi.

Osecam kako me nosi   danaskao i   ovih  trideset godia  koje su  prosle.Godina koj su  ostavile tragova na meni , u  meni.Otvaraju se oziljci koji nikada nisu zarasli, pocinju da krvare  ponovo  bolnije  nego  tada. Ja nikada  ne nadjoh spokoj  domaUvek su me nosile oluje  sa sobom.

Bacale   podizale  slamale, ulivale nadu. Na kraju  me  odnosile  na mesta daleko  od  tvojih  pogleda i tvojih  misli.I nije bilo  predaha   ni stajanja.Dok sam  cekala  na  ivici   zaborava osetih  tezinu suza  koje su tekle   mojom dusom,kopajuci duboke brazde  bola,ostavljajuci pustos  za sobom  i tragove  jedne  lutalice.

@ Sneguljica

Bez naslova

Zelim  pisati, ali  o cemu? O tebi  o meni  o nama.  O cemu  sad nakon  toliko vremena  jos  pisti  kada su  snovi  ostali  negde na pola puta prekriveni  sneznim pahuljama.  Kada su svi mostovi poruseni   a zelje raspukle  poput balona.  Krenuti dalje, ali kako?  Kako sakupiti ostatke  srca u jednu celinu a da ne  kuca  samo za tebe. Kako pogledati nekom u oci a ne traziti odsjaj tvojih u njima. Kako  pokloniti usne nekome, a ne pozeleti ukus tvojih usana… kada bih  samo mogla da vratim kazaljke sata na pocetak  i vratim sve  onako kako je bilo. Da pocnem ziveti  zivot koji vise nemam  koji u stari i nije vise zivot.posle svih  ponora i padova  ostale su samo  rusevine , odsjaj   svetla u  tami koje si davno  ugasio.  Ostala je silueta zene koja je cekala  u samocii  trenuttak da se  ponovo pojavi   zracak tog odsjaja, ostala je jedna suza  skamenjena  u oku  koja jos uvek treperi  sama jer si  ubio  osecanja, i oteo  zivot koji je imala. Ostala su samo secanja i ti kao  glavn lik u njima.

 Odlazim iz  ovog sveta iluzije koji sagradismo  proteklih  godina. Napustam snove koje ne dosanjasmo  a tako smo verovali u njih. Krecem svojim  putem kao i  uvek  bez  putokaza. Dali je  ispravan ili ne  pokazace  vremekoje dolazi. 

 @ Sneguljica

Februarski  vetrovi su  zaledili  sve moje suze , nije ih  bilo. Mozda zato sto su i snovi  zaledjeni .  Sve  je  izguljeno , jednostavno  prohujalo nasim  venama i  nasim  danima. Ostala su samo secanja na trenutke  provedene zajedno u nekom svetu  koji je  postojao izmedju nas i povezivao moguce i nemoguce. Svet u kojem smo  gradili nasu  buducnost  na staklenim  nogama,  svetu u kome je sve ipak  tako lomljivo. I  opet se prica ponavlja po ko zna koji  put samoca i senke tamne  igraju se mojim zidovima. Dodiruju me hladnim rukama miluju mesta na kom su do juce bili tvoji prsti , ali su  sada ti dodiri ledeni  nepoznati I bude secana. Ostavljaju tragove na meni , bol  kajanje  uznemirenost sve se nagomilalo u  meni . I sta sad? Kako  krenuti  kako se iscupati tim  gvozdenim sakama I  dotaknuti sunce , dotaknuti nebo, meseca  zrake . kako verovati u  vecitu  ljubav kad si je sahranio, a navodno si  voleo.

Znam, sreca je tu.

Urezana u kori starog kestena.

Za tebe. Za nas bolna istina.

Za njih samo dva imena,

senke davno proslih dana.

Suze, ti sitni biserii

Stidljivo zastanu u oku.

Traze te, traze osmeh poznati.

Ali ta lica nisi ti,te oci nisu tvoje.

Ne...i jauk se ote iz duse.

nezaustavljivo suza kane

prodire kroz tepih od snova

sireci miris mahovine,

u novi spektar boja.

Mozda si bio tu,

mozda si prosao kraj nje.

Videla te nije.

A rekom zivota plove secanja

na dva oka smaragdne bje.

Secanje Na tebe ,na mene, na nas ...

Tebi

Jos se jedan dan lagano blizi kraju.
Nesztaje pred senkama noci
stidljivo i  umorno na pocinak krece.
Jos se jedna noc budi, noc zimska
 duga i  hladna  prekrivena samocom.
Vetrovi ledeni sibaju mi lice .
dusu bi da  slome, zalede u prah pretvore...
nema mi sna... i nocas kasni.
Samo se nespokoj,  zebnja i nemir
 ugnezdili u  mom srcu …
senke  godina proslih  igraju se
pred mojim  ocima .
 Zar sam to ja? Zar si to ti?
Bezbrizni i srecni … A  gde smo sad?

Pozajem ja ja taj  osecaj. Izgubila sam ga bila odavno ali sada je opet tu, i siri se mojim telom.

Pokusavam ga smiriti, taj podivljali drhtaj koji se na kaju pretvara u grc,iz grla mi otima uzdah. Bezbroj  pitanja na koje nemam odgovora, bezbroj  pitanja  o kojima ne zelim da mislim... . Znam volela bih da sam  u nekom snu  iz kog se kad god pozelim mogu  probuditi. Ali ne  ovo je stvarnost  ovo sam ja tu na tom  mestu gde si me ostavio,  i zaboravio sve trenutke  na kojima smo  radili sahranio snove sahranio  nas. Neka si to  uradio,  proci ce i ovaj osecaj koji me smara  proci ce  i  ostace tragovi u  u meni o kojima cu samo  ja znati  koije cu samo  ja secati se. Ostace proslost  zapisana u svim redovima do sad i od sad... jer ja sam ja ne salomiva  i od celika  ne promenjiva  i ne ukrotiva. Mnogi su me vetrovi  previjali  u bezbroj  vatri  goreala   u zgarista pretvarala ali sam uvek opstala. Ostace tragovi  ove ljubavi, ljubavi zbog koje sam zivela,  ljubavi koja me dizala i neumoljivo bacala udubine bez dna . Lujubavi koja ce uvek ziveti i  koji ce se ugasiti mojim zadnjim uzdahom. Jer   ovo sam ja, a to si zeleo ti.

Ne volim kad svice

Davno je svanulo, sad ce jos malo podne a ja sam jos uvek pod utiskom  prosle noci. Noci i snova u koje si se lagano usunjao i ljubio me. Ljubio usnama vrelim koje su mirisale na  ceznju na ljubav na strast. osecala sam zelju koja je imala ukus tebe ukus  ljubavi, ukus  za jos. Bilo me je strah probuditi se, plasila me pomisao da se to vise nikada nece dogoditi, sumnja da ce to ostati samo jedan san i nista vise.  Pokusavam svoje misli preokrenuti u drugom pravcu ali mi tesko polazi za rukom, jos uvek si tu u meni ni dan ne uspeva da izbrise tragove koje si ostavio u mom secanju. Osecam se usamljena, sama ostavljena od svih mada oko mene gomila ljudi prolaze. Cujem ih negde iz daleka  kako pricaju kako se smeju, ali u mojoj glavi odzvanjaju samo tvoje reci tvoji uzdasi. Svesna sam cinjenice da sve ima svoj pocetak I kraj, svaki detalj naseg zivljenja ima svoje moguce I nemoguce, kao I prosla noc kao I prosli san.Ali zasto zasto ne mogu naci spokoj I mir duse a verujem, verujem svakoj tvojoj reci svakom osmehu svakom uzdahu. Zeleo si da budem jaka za tebe za nas, zeleo si da budem ovakva kakva jesam … i jesam ali zu laganu bol osecam nedostatak potpunosti.
A vreme neminovno prolazi  i ja ocekujem kraj ovog dana, dolazak noci jedine moje saveznice koja mit te dovodi u snove. Jedini nacin na koji ti se mogu prisunjati u zagrljaj i sa osmehom na licu gledati te carobne oci, dodirivati te zamisljati kako mirises kako se osecas…To su trenuci srece one potpune u kojima je svaki deo meine ispunjen toplinom tvoje prisutnosti. I zato ne volim dan, ne volim kad svice

Iz  Riznice secanja ....Napisano 2010... 

Ljubav

Od onih dana do danas nije  bilo trenutka da nisi prisutan u mojoj svesti, pa cak i dok spavam  gospodaris mojim snovima. Secam se neznog dodira tvojih usana glasa koji  me je hrabrio i ruku koje su palile vatru u meni, ispunjavao si moje  dane  i prazninu u dusi koja je nastala posle svih  onih neuspeha koje  sam danas skoro zaboravila. I pred nama stoji sreca, smeska nam se i  gleda dok  se nasa tela nezno dodiruju u vrtlogu kojeg nam je zivot  poklonio. Misli se nizu, slova  koje ovde ostavljam  ostave veciti znak   moje ljubavi prema tebi i sreci  koju sam sa tobom upoznala. I kasno   leto  je u punom sjaju  i nezaustavljivo se blizi kraju dok se ja kao  dete radujem nasem sledecem susretu. Osecam drhaj  u grudima i blagu bol  zbog prostora koji nas trenutno deli. Znam  hiljadu  puta sam ponovila  rec falismi da imam osecaj da vise nemaju nikakvog znacaja. Al  opet  falis da  bih sad najradje utonila u dubok san  jer znam da me cekas na  vratima  plavog neba pod  zvezdanim svodom i zaplesemo samo nama poznatu  igru strasti...

Ovo sam ja

Pogledaj mi oci, pronadji nit koja
ce te odvesti put moje duse.
U njoj ces pronaci sebe, jer tu te cuvam
od svih nedaca ovog surovog sveta
hladnih pogleda laznih osmeha.
Tu ces otkriti gnezdo svih mojih
strahova zebnji zelja i ceznji.
I ne trazi dalje...

Dotakni mi srce toplim pogledom svojim
I ne pitaj me zasto je tu i zasto je tako
Prihvati me ovakvu kakva jesam.
Za mene i tebe. Za ljubav sto u nama plamti.
Ne ocekuj nestvarno, to je sve prolazno.
Ovo sam ja, i ne trazi dalje...

I ne govori mi da to istina nije.
Za mene nema drugo od ljubavi tvoje.
Za nju bih se borila, i lazi pricala...
od nista sve ucinila.
Da za tu ljubav i tebe bih umrla …

Samo mi pogledom svojim dotakni dusu...
I saznaces koliko u njoj ima tebe.
Ne trazi dalje, u njoj ces naci izgubljene
snove.U njoj ces otkriti sebe...

tvoja je ljubav kao magija

Sutra, kad mesec izgubi sjaj i nestane u tamnoj noci,
tvojom ce dusom hujati hladni vetrovi,
i tvoj pogled ce drugaciji biti, mozda ce mi tada
bodez nesigurnosti srce parati lomiti i gnjeciti,
meni to nece smetati, jer moj zivot kraj tebe postoji
i tvoja je ljubav jaca od smrti,
dajem ti dusu ....
Sada dok senke zidovima plesu, ja trzim trag
deteta u sebi da otera bol koja nastaje svaki
put kad ti nekuda krenes.
Ostaju tragovi, ostaju secanja i snaga tvoje duse
koja me prati, kroz koju mi sapuces reci carobne.
I ako mesec izgubi sjaj kroz noc ce i dalje svetlucati
nemir tvog oka.
Cujes li nemir tisine, jutro se radja.
Magicni odsjaj svetla eksplozija boja
i nada koja ne nestaje s`dolaskom novog dana.
Pokloni mi svoj svet i nek mojom dusom
haraju hladni vetrovi i pogled mi bude drugaciji
Dok gledam tvoj osmeh i cujem tvoj smeh
ja sam srecna...tvoja je ljubav kao magija...