Posmatram noc vedru i tihu i zvezde dok trepere , nestalo je nasih puteva kojima smo nekada koracali rame uz rame. Nestalo je onih pokusaja dokazivanja koliko mi nedpostajes u noci kao sto je ova. Emocije su popriimile, druge oblike dobile drugo znacenje , a jutra? Jutra su postala siva. Mada su nas delile stotine kilometara sve je to zivelo i bilo opipljivo. Zavladala je tisina zavladao je mir koji postaje tezak. Postelja posuta secanjima sklanjam tvoj lik sa jastuka i zivot tece dalje. Nezaustavljiva reka me nosi u novo sutra ali bez onih emocija bez naboja energije koja ce mi dati krila da poletim ka tom zvezdanom nebu i dotaknem ti usne za laku noc. Tog jutra tog dvadeset i treceg dana u mesecu videla sam te onakvog kakvog te nisam znala, strah je zaledio moju dusu. Zivot me je naucio da cutim i hodam po njemu kao posmatrac , i znala sam da ce taj trenutak doci. Znala sam da ce sve te maske spasti i od ljubavi ostati samo pepeo u tvojoj dusi. Ljubav se ne moze kupiti ona se rodi onda kada se najmanje nadas pojavi se i istopi svu gorcinu proslosti. Mesec se polako nadvio nad gradom miris proleca tisina noci sve je tu kao nekad. Samo moja ljubav zivi jos uvek u santi leda u kojoj si je ti sahraniio. I tu ce ostati kao secanje kao iluzija nedosnivenog sna.
@ Sneguljica
@ Sneguljica
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen