Vetrovi

Po  ko zna koji  put  osecam  kako  vetar duva.Osecam  ga  u svojoj  kosi  na licu u sebi.

Osecam kako me nosi   danaskao i   ovih  trideset godia  koje su  prosle.Godina koj su  ostavile tragova na meni , u  meni.Otvaraju se oziljci koji nikada nisu zarasli, pocinju da krvare  ponovo  bolnije  nego  tada. Ja nikada  ne nadjoh spokoj  domaUvek su me nosile oluje  sa sobom.

Bacale   podizale  slamale, ulivale nadu. Na kraju  me  odnosile  na mestadaleko  od  tvojih  pogleda i tvojih  misli.I nije bilo  predaha   ni stajanja.Dok sam  cekala  na  ivici   zaboravaosetih  tezinu suza  koje su tekle   mojom dusom,kopajuci duboke brazde  bola,ostavljajuci pustos  za sobom  i tragove  jedne  lutalice.

Zelim  pisati, ali  o cemu? O tebi  o meni  o nama.  O cemu  sad nakon  toliko vremena  jos  pisti  kada su  snovi  ostali  negde na pola puta prekriveni  sneznim pahuljama.  Kada su svi mostovi poruseni   a zelje raspukle  poput balona.  Krenuti dalje, ali kako?  Kako sakupiti ostatke  srca u jednu celinu a da ne  kuca  samo za tebe. Kako pogledati nekom u oci a ne traziti odsjaj tvojih u njima. Kako  pokloniti usne nekome, a ne pozeleti ukus tvojih usana… kada bih  samo mogla da vratim kazaljke sata na pocetak  i vratim sve  onako kako je bilo. Da pocnem ziveti  zivot koji vise nemam  koji u stari i nije vise zivot.posle svih  ponora i padova  ostale su samo  rusevine , odsjaj   svetla u  tami koje si davno  ugasio.  Ostala je silueta zene koja je cekala  u samocii  trenuttak da se  ponovo pojavi   zracak tog odsjaja, ostala je jedna suza  skamenjena  u oku  koja jos uvek treperi  sama jer si  ubio  osecanja, i oteo  zivot koji je imala. Ostala su samo secanja i ti kao  glavn lik u njima.

 Odlazim iz  ovog sveta iluzije koji sagradismo  proteklih  godina. Napustam snove koje ne dosanjasmo  a tako smo verovali u njih. Krecem svojim  putem kao i  uvek  bez  putokaza. Dali je  ispravan ili ne  pokazace  vremekoje dolazi. 

Februarski  vetrovi su  zaledili  sve moje suze , nije ih  bilo. Mozda zato sto su i snovi  zaledjeni .  Sve  je  izguljeno , jednostavno  prohujalo nasim  venama i  nasim  danima. Ostala su samo secanja na trenutke  provedene zajedno u nekom svetu  koji je  postojao izmedju nas i povezivao moguce i nemoguce. Svet u kojem smo  gradili nasu  buducnost  na staklenim  nogama,  svetu u kome je sve ipak  tako lomljivo. I  opet se prica ponavlja po ko zna koji  put samoca i senke tamne  igraju se mojim zidovima. Dodiruju me hladnim rukama miluju mesta na kom su do juce bili tvoji prsti , ali su  sada ti dodiri ledeni  nepoznati I bude secana. Ostavljaju tragove na meni , bol  kajanje  uznemirenost sve se nagomilalo u  meni . I sta sad? Kako  krenuti  kako se iscupati tim  gvozdenim sakama I  dotaknuti sunce , dotaknuti nebo, meseca  zrake . kako verovati u  vecitu  ljubav kad si je sahranio, a navodno si  voleo.

Znam, sreca je tu.

Urezana u kori starog kestena.

Za tebe. Za nas bolna istina.

Za njih samo dva imena,

senke davno proslih dana.

Suze, ti sitni biserii

Stidljivo zastanu u oku.

Traze te, traze osmeh poznati.

Ali ta lica nisi ti,te oci nisu tvoje.

Ne...i jauk se ote iz duse.

nezaustavljivo suza kane

prodire kroz tepih od snova

sireci miris mahovine,

u novi spektar boja.

Mozda si bio tu,

mozda si prosao kraj nje.

Videla te nije.

A rekom zivota plove secanja

na dva oka smaragdne bje.

Secanje Na tebe ,na mene, na nas ...

Tebi

Jos se jedan dan lagano blizi kraju.
Nesztaje pred senkama noci
stidljivo i  umorno na pocinak krece.
Jos se jedna noc budi, noc zimska
 duga i  hladna  prekrivena samocom.
Vetrovi ledeni sibaju mi lice .
dusu bi da  slome, zalede u prah pretvore...
nema mi sna... i nocas kasni.
Samo se nespokoj,  zebnja i nemir
 ugnezdili u  mom srcu …
senke  godina proslih  igraju se
pred mojim  ocima .
 Zar sam to ja? Zar si to ti?
Bezbrizni i srecni … A  gde smo sad?

Pozajem ja ja taj  osecaj. Izgubila sam ga bila odavno ali sada je opet tu, i siri se mojim telom.

Pokusavam ga smiriti, taj podivljali drhtaj koji se na kaju pretvara u grc,iz grla mi otima uzdah. Bezbroj  pitanja na koje nemam odgovora, bezbroj  pitanja  o kojima ne zelim da mislim... . Znam volela bih da sam  u nekom snu  iz kog se kad god pozelim mogu  probuditi. Ali ne  ovo je stvarnost  ovo sam ja tu na tom  mestu gde si me ostavio,  i zaboravio sve trenutke  na kojima smo  radili sahranio snove sahranio  nas. Neka si to  uradio,  proci ce i ovaj osecaj koji me smara  proci ce  i  ostace tragovi u  u meni o kojima cu samo  ja znati  koije cu samo  ja secati se. Ostace proslost  zapisana u svim redovima do sad i od sad... jer ja sam ja ne salomiva  i od celika  ne promenjiva  i ne ukrotiva. Mnogi su me vetrovi  previjali  u bezbroj  vatri  goreala   u zgarista pretvarala ali sam uvek opstala. Ostace tragovi  ove ljubavi, ljubavi zbog koje sam zivela,  ljubavi koja me dizala i neumoljivo bacala udubine bez dna . Lujubavi koja ce uvek ziveti i  koji ce se ugasiti mojim zadnjim uzdahom. Jer   ovo sam ja, a to si zeleo ti.

Ne volim kad svice

Davno je svanulo, sad ce jos malo podne a ja sam jos uvek pod utiskom  prosle noci. Noci i snova u koje si se lagano usunjao i ljubio me. Ljubio usnama vrelim koje su mirisale na  ceznju na ljubav na strast. osecala sam zelju koja je imala ukus tebe ukus  ljubavi, ukus  za jos. Bilo me je strah probuditi se, plasila me pomisao da se to vise nikada nece dogoditi, sumnja da ce to ostati samo jedan san i nista vise.  Pokusavam svoje misli preokrenuti u drugom pravcu ali mi tesko polazi za rukom, jos uvek si tu u meni ni dan ne uspeva da izbrise tragove koje si ostavio u mom secanju. Osecam se usamljena, sama ostavljena od svih mada oko mene gomila ljudi prolaze. Cujem ih negde iz daleka  kako pricaju kako se smeju, ali u mojoj glavi odzvanjaju samo tvoje reci tvoji uzdasi. Svesna sam cinjenice da sve ima svoj pocetak I kraj, svaki detalj naseg zivljenja ima svoje moguce I nemoguce, kao I prosla noc kao I prosli san.Ali zasto zasto ne mogu naci spokoj I mir duse a verujem, verujem svakoj tvojoj reci svakom osmehu svakom uzdahu. Zeleo si da budem jaka za tebe za nas, zeleo si da budem ovakva kakva jesam … i jesam ali zu laganu bol osecam nedostatak potpunosti.
A vreme neminovno prolazi  i ja ocekujem kraj ovog dana, dolazak noci jedine moje saveznice koja mit te dovodi u snove. Jedini nacin na koji ti se mogu prisunjati u zagrljaj i sa osmehom na licu gledati te carobne oci, dodirivati te zamisljati kako mirises kako se osecas…To su trenuci srece one potpune u kojima je svaki deo meine ispunjen toplinom tvoje prisutnosti. I zato ne volim dan, ne volim kad svice

Iz  Riznice secanja ....Napisano 2010... 

Ljubav

Od onih dana do danas nije  bilo trenutka da nisi prisutan u mojoj svesti, pa cak i dok spavam  gospodaris mojim snovima. Secam se neznog dodira tvojih usana glasa koji  me je hrabrio i ruku koje su palile vatru u meni, ispunjavao si moje  dane  i prazninu u dusi koja je nastala posle svih  onih neuspeha koje  sam danas skoro zaboravila. I pred nama stoji sreca, smeska nam se i  gleda dok  se nasa tela nezno dodiruju u vrtlogu kojeg nam je zivot  poklonio. Misli se nizu, slova  koje ovde ostavljam  ostave veciti znak   moje ljubavi prema tebi i sreci  koju sam sa tobom upoznala. I kasno   leto  je u punom sjaju  i nezaustavljivo se blizi kraju dok se ja kao  dete radujem nasem sledecem susretu. Osecam drhaj  u grudima i blagu bol  zbog prostora koji nas trenutno deli. Znam  hiljadu  puta sam ponovila  rec falismi da imam osecaj da vise nemaju nikakvog znacaja. Al  opet  falis da  bih sad najradje utonila u dubok san  jer znam da me cekas na  vratima  plavog neba pod  zvezdanim svodom i zaplesemo samo nama poznatu  igru strasti...

Ovo sam ja

Pogledaj mi oci, pronadji nit koja
ce te odvesti put moje duse.
U njoj ces pronaci sebe, jer tu te cuvam
od svih nedaca ovog surovog sveta
hladnih pogleda laznih osmeha.
Tu ces otkriti gnezdo svih mojih
strahova zebnji zelja i ceznji.
I ne trazi dalje...

Dotakni mi srce toplim pogledom svojim
I ne pitaj me zasto je tu i zasto je tako
Prihvati me ovakvu kakva jesam.
Za mene i tebe. Za ljubav sto u nama plamti.
Ne ocekuj nestvarno, to je sve prolazno.
Ovo sam ja, i ne trazi dalje...

I ne govori mi da to istina nije.
Za mene nema drugo od ljubavi tvoje.
Za nju bih se borila, i lazi pricala...
od nista sve ucinila.
Da za tu ljubav i tebe bih umrla …

Samo mi pogledom svojim dotakni dusu...
I saznaces koliko u njoj ima tebe.
Ne trazi dalje, u njoj ces naci izgubljene
snove.U njoj ces otkriti sebe...

tvoja je ljubav kao magija

Sutra, kad mesec izgubi sjaj i nestane u tamnoj noci,
tvojom ce dusom hujati hladni vetrovi,
i tvoj pogled ce drugaciji biti, mozda ce mi tada
bodez nesigurnosti srce parati lomiti i gnjeciti,
meni to nece smetati, jer moj zivot kraj tebe postoji
i tvoja je ljubav jaca od smrti,
dajem ti dusu ....
Sada dok senke zidovima plesu, ja trzim trag
deteta u sebi da otera bol koja nastaje svaki
put kad ti nekuda krenes.
Ostaju tragovi, ostaju secanja i snaga tvoje duse
koja me prati, kroz koju mi sapuces reci carobne.
I ako mesec izgubi sjaj kroz noc ce i dalje svetlucati
nemir tvog oka.
Cujes li nemir tisine, jutro se radja.
Magicni odsjaj svetla eksplozija boja
i nada koja ne nestaje s`dolaskom novog dana.
Pokloni mi svoj svet i nek mojom dusom
haraju hladni vetrovi i pogled mi bude drugaciji
Dok gledam tvoj osmeh i cujem tvoj smeh
ja sam srecna...tvoja je ljubav kao magija...

Ljubav jaca od smrti...

Zvao si me svojim andjelom,
pricao da me je nebo tebi poslalo.
A ipak si otisao , ostavio me.
Sa njom si otisao jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ja sam bezala od istine,skrivajuci se
u senci nekih drugih lica i zivela u snovima.
Nedostajes mi.
Probala sam naci ruku koja ce me
cvrsto drzatidusi svetlost darivati
ali ti dodiri su tako hladni.
Nocna mora na mom jastuku.
Fale mi tvoji dodiri falis mi ti.
A zvao si me svojom sanjalicom
dok si me jutrima nezno budio.
Jos uvek osecam dodir tvojih usana.
Ja skrivam se u senci proslosti.
Ti si negde daleko nasao spokoj
i mir kraj nje, jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ipak cekas me na ivici beskraja,
vidim tvoj lik u srebrnom sjaju meseca.
Tvoj glas cujem u sapatu vetra,
tvoje reci dok nas smrt ne rastavi.
sada si ti moj andjeo i ja jos vuvek volim te
ljubavlju jacom od smrti.

Ulice

Osecam kako se prikrada,
kako se blizi necujno poput magle,
necujna poput pustosi dusom mi hara
misli obuzima zamara ...
Proslost je u meni ozivela,
krik secanja tisinu prelama …
po ko zna koji put na mom uzglavlju
Dolece ptica crna tugom prcena,
oduzima snove odnosi osmeh slica
Ostaje samo trag nekada vrelih suza
Na dlanu trag davno okopnelog snega
Dok ja sama sa strepnjom u dusi
Cekam svitanja cekam toplinu zagrljaja
Kao pahulja topi se i zadnja nada
Ulica postade mi majka , sestra , brat I otac.
Ulica postadoh ja sama.

U beskraju

U dva sveta u pogresno vreme rodjeni
ja dete sunca, ti dеtе mesecine.
Ja cer vatre s lavom umesto krvi.
Ti sin noci sive s mirisom mahovine.
sanjam o ljubavi beskrajnoj,
A Tvoji snovi su ugaseni i nedosniveni.
Ostaје je samo trag
i beskraj vremena u tebi da zivi.

Cujem tisinu kako promice
drumovima koji nekuda vode,
tamu kako uzdise u zagrljaju mesecа
Ja stojim tamo gde dva sveta se doticu
gde putevi nestvarni ukrstaju stvarnoscu.

Znam, docices kad mesec pocrveni,
krvlju se nahrani
jer ljubav je ova drugacija od drugih,
jaca od smrti jaca od zimа.
Rodjena na zvezdanom jastuku mesecine


Pogresn svet, pogresno vreme
ja cu i dalje cekati na raskrscu svetova
ispod mesecine barsunastih boja
jer vreme si ti u meni zivi
Ljubav i snaga novih ozivelih snova.

Laz

Ne pokusavaj menjati me,
nemire moje ne mozes ti smiriti,
zajednicke puteve nemoj graditi.
Jer ja sam leptirica duha nemirnog.
Moji me nemiri nose visoko.

Ne uskracuj sebi srecu

ugadjuci mojim ludostima previse ih ima.

Pronadji sebe na raskrscu i kreni dalje sam.

Jer sve je to laz, ta sreca u ocima tvojim.

Dobro uvezban scenario i laz, sve je to laz.

I prestani krojiti mi snove

moji su snovi tebi nepoznati

pre visoko leti jedan leptir mali.

I ne lazi sebi. samnom srecan nisi.

Moji su nemiri tebi nelogicni.

A kazes da volis me.

LAZ...

Budim se iz sna

Srce i dusa gore u vatri koja se iz nicega zapali
Budim se iz sna, konacno vidim te
Onakvog kakvog te jos do sad videla nisam.
Ocima zene , ocima iza kojih se godine sakrile.
Ti izdajes me , izdajes nase godine nase dane
Izdajes nase sutra I zato cu otici.
I dok budem odlazila ponecu svaki deo tebe sa sobom …
Jer sam te uvek volela I jos uvek to cinim.
Ranjavas me I svi ti oziljci koje ostavljas podsecaju me
Da si jos uvek tu u meni da zivis da te ima
Da si neprolazni deo mog zivota…
Gledam te oziljke sto ostavljas za sobom
Kako se polako sire, prelivaju.
znam nebi bili tu da si ti proslost zaboravio.
U novi pocetak bez predrasuda krenuo .
Ali ne ti si morao sve te sumorne misli
Sve strepnje i poraze tvoje proslosti poneti u novo danas
Isvaki put ih uporedjivati vagati greske traziti .
A mogli smo sve imati da si sve to ostavio iza nas …
Dragi moj, zaboravljas da ja nisam one , ja nisam ti
Ja sam jos uvek ta koju si upoznao ,,zavoleo``

Moja je dusa jos uvek na tvojim dlanovima

i ako od njih ranjena Jos uvek kuca u ritmu tvog pulsa…

Ako je ne trebas baci je kroz prvi otvor na koji naidjes

Zaledi je i predaj je proslosti koju nikad neces zaboraviti.

I pricaj okolo da sam te ostavila. Da sam ljubav izdala.

Da sam otisla nepoznatim putrvma i ostavila pepeo za sobom.

Prah jedne ljubavi za koju si se ti borio a ona te izneverila.

Zapecati nasu ljubav pecatom tvojih poraza ,

I pricaj kako sam ja sebicna I egoisticna balavica

Koja nezna da voli, I za koju je ljubav samo igracka.

Ponizi me pred svima mozda ti onda bude bolje, bude lakse.

Zar nije to to sto zelis?