Coveku se svasta izdesava tokom zivota, ali to sto se meni moze desiti ne moze svakom. I u to sam cvrsto uverena i ubedjena. Mnogi koji me poznaju kazu da sam otkacena i malkice blesava, mada se ja na te komentare mogu samo nasmejati i sve njih upitati pa zar to na danasnje vreme nije normalno. I bas tako i pocinje moj danasnji dan.
Nateram sebe da zatvorim ovu moju e-kutiju iscupam sve kablove i jednostavno krenem u setnju. Eto kazu setajuci covek moze bolje da razmislja, sto bih ja u ovom trenutnom stanju rekla ,,lazu bre“. Da se moze bolje razmislja nebi doslo do ove moje danasnje price. 
I tako krenem ja nogu pred nogu u pravcu reke. Deset je sati pre podne nedelja jako malo auta mir tisina i kazem sama sebi u bradu: 
Bravo Mirjana, ovo ti je bio bas dobar potez.-
Aha evo ih misli se vec nizu smeskam se sama sebi u brk , kako bi nas narod reko. I dodjem ti ja tako do jednog parkica za ove malene zutokljunce. Nigde nikog sve prazno usamljena kutija sa peskom usamljena ljuljacka usamljena klizakljka. Sednem ti ja tako na klupi i posmatram sve te skalamerje i pitam se gde je to bilo onda, nekada davno kad ja bi zutokljunac. Mei su pravili ljuljacku od konopca na grani jednog starog duda koja je ostavljala otiske na kozi . Ili smo se proganjali stapovima iza sena i slame izigravajuci nemce i partizane. A imali smo bogme i zamenu za ovaj pesak sto je ovde ispred mene u drvenom boksu. Mi smo imali pune ambare zita nakon zetve i tu smo se igral dok nam neko zrnce ne zapadne u usi i tako otkivalo starcima nas zlocin. Koji je nakon par reci ukora i mukotrpnog rada da nam iz usiju ne proklija psenica bio oprosten i zaboravljen. Hmmm... ali klizaljku nisam imala. Pa eto zasto ja to sad nebih isprobala i onako park je prazan nigde nikog. Pogledam onako odozgore samokriticki svoje bokove da bih se uverla da nisu presiroki za to plehano korito i da se mogu bezbedno sjuriti nekih dva metara nize. Ma da sve odgovara. I hajde odem ja do tamo popnem se niz drvene merdevine i sednem na najvisu tacku klizaljke . Ujjjj smeskam se sama sebi i pustim se nanize. Aaaaaaa ..!!!
u tom trenutku osetim bol, jojjj pece. Sjurim se jos brze da bih skratila taj bolni trenutak. Ali bol je jos jaca postala. Cim sam osetila cvrsto tlo pod nogama skocim ko oparena auuuu. Okrenem se iza sebe koracajuci sto dalje od klizaljke kao da je ona za sve kriva i pogledam to plehano korito sto se izgleda naljutilo na mene i opeklo me tako zestioko. Zlatni odsjaj sunca se odbija sa glatke povrsine i kao da mi se ruga ,,hoces li jos Sneguljice hoces li jos zavlaciti svoju zadnjicu de joj nije mesto.“ ehh dosta mi je setnje dosta mi je klizavih usijanih metalnih povrsina idem kuci svojoj koznoj i mekanoj stolici tu me nista nece opeci. Ali jedno sam igurna sledeci put kad krenem u setnju sto posto oblacim pantalone a ne suknju. U tom slucaju sam sto posto spremna na sve izazove koje deciji parkici tako znaju da ponude…