Naidju dani i trenuci u kojima osecanja traze dokaze, ljubav cezne za jedno volim te za jedan dodir ruke za jedan nezni poljubac. Postoje trenuci kada nam dusu preplave sva stradanja proslih vremena i pokrenu bujicu reci i strahova, suvisnih ali ipak opravdanih misli. Postoje dogadjaji i reci koje su ostale zauvek u nama i koji zatrpavaju staze buducih dana, dane u kojia cemo koracati zato sto moramo ne osvrcuci se na potrebe duse. Naidje i vreme kada se otkriju tajne zamotane u velu izmaglica ,neostvarenih snova i zelja. Onda se upitamo sta smo sve mogli a ipak nismo. Prolaze dani , meseci redjaju se godisnja doba… na srecu postoje i jeseni u nasim zivotima, nekome rana nekom kasna jesen, koja nam donese ljubavne boje, jace nego one sto smo do sada ikad upoznali. Te boje ljubavi koje se sire nasim zrelim venama zarone duboko u nasu dusu i donesu nam prolece. Neslucena ceznja zelja za dodirima povuce nam dusu u svoje dubine i opet sve cveta , isto kao nekad. Samo treba verovat, ne ciniti iste greske odbaciti sve predrasude o bolu o ranjivosti, jos jedno prolece nam se vise nece vratiti. Onaj poznati pescani sat u nama okrenuli smo jos jednom , poceo je odbrojavati dane i sate. Zato zatvori oci pruzi mi ruke… uzmi sve dokaze moje ljubavi i stavi ich na svoje usne zatvori u svojoj dusi. I bicu za uvek tvoje prolece.
Sneguljica 9.12.2009
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen