Ulice prazne, mracne protezu se mojim nocima....
pred mojim ocima gube se u smaragdno zelenim bojama ..
Dok zelim da sanjam te, tvoj lik nestaje u magli...
U nekoj daljini nedokucivih povrsina...
Cudnovath oblika planinskih grebenova.
Sudbina me opet samara po licu....
Upitam se zasto, zasto nemam prava nocas sanjati...
Sanjati o tvojim ocima, usnama o tebi
Dali sam sve smoj snove potrosila svojim iluzijama...
Ne ostvarljivim zeljama ....
Jesam li ih to ubila svojom ogronom zeljom,
svojom ceznjom dok sam te nocima pokrivala...
velom tisine usnulog na oblacima...
dok lebde nebeskim prostranstvima .
Mogu li se snovi potrositi, mogu li tek tako isceznuti....
Nadlecem iznad svoje postelje,
u polu snu tu izmedju sna i jave
a vereme odmice nosi sve nade da cu te ljubiti...
ljubiti i nocas usnama nebeskih mirisa.....
udisati te punim plucima ....
budi me kristlna rosa novog jutra , otima cupa...
kao da sam zadnja kapljica u jezeru smrti.
I ovog kratkog zivota ....
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen