Nije potrebno biti pesnik da bi se stih rodio.
Oni dolaze sami jer Život je jedan stih,
svako jutro majski cvet, svaki dan zagonetka života.
Mogu napisati želela sam biti voljena ...
osetiti strast koja će me poneti
na svojim krilima ka nebeskom bespuću ...
mogu napisati želela sam utonuti u tvoj zagrljaj
osetiti jačinu tvoje muškosti, miris tvoje vlažne i vrele koze
mogu napisati ...a ali necu .
Neću jer prošla je noć ostavila tragove na mom telu na mojoj dusi.
prekrivena crnim velom dugo je čekala trenutak izlazeceg sunca poneo si me strašću dubinama mora,nebeskim pučinama
plovili laticama cveća zvezdanim putem..
ostao je trag na mom licu ne prespavane noci
slušajući tvoj šapat lagan kao povjetarac u lenjoj noci
pade i poslednji veo sa moje duše i vrela mi krv
kroz vene poteče ,vrelina koja budi strast
i zadnji trag tuge stida i neodlučnost nasade
ostala je samo zelja da budem voljena
osjetim dodir tvojih vrelih usana I postanem ta
sto do sada nisam bila…
žena koja drhti koja voli ..žena koja je voljena .
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen