Muci me jedno pitanje vec danimana koje ne mogu naci odgovor. U sustini jedno sasvim jednostavno pitanje sa toliko razlicitih odgovora. Dali je tako tesko biti iskren...dali ta Iskrenost boli? Ili se plasimo reci istinu bas iz tog razloga sto smo iskreni .... Zasto se bojimo cinjenice da pokazemo iskrenost? Da budemo iskreni jedni prema drugima? Sta bi bilo da smo svi iskreni? Dali bi u tom slucaju nestalo zavisti ljubomore, dali bi nestale nesuglasice medju nama? Hmm... Dali se plasimo reci istinu i biti iskreni iz razloga d nas nebi povredili.
Ja sam lichno iskusila da sa istinom i iskrenoscu vise puta povredila i oterala osobe od sebe do kojih mi je puno stalo. Mnogi me kazimo mrze bas zbog te osobine, jer neznam precutati istinu ma koliko ona bolna bila. Vise puta pozelim biti neko drugi (primera radi kao sinoc) sakriti istinu, ne biti iskren ..... I danas kao i sinoc me savest pece zbog toga. Jer ipak to nisam ja. To je bila trnutna zelja... biti neko drugi uklopiti se u sredinu u kojoj osecas da ne pripadas. Ne ja to ne mogu i ne zelim.... zelim biti prihvacena onakva kakva jesam. Sa svim ovim osecanjima koje gajim u sebi i o kojima iskreno pisem ...pricham. Sa osecanima za koje se necu postideti i crveniti.
Hmmm sad sam zbunjena.... vise neznam gde sam posla i sta sam htela reci.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen