Kako bih samo zelela da mogu ti pokloniti poljubce i pokazati kako bih te ljubila dok ti dah zastaje. Ludo je da se to bas meni desi dovedena do ludila zatecena slucajem koji smo sami skovali... ono sto moze da bude samo sanjanano savrseno skovano. Koliko bi ih duse prodalo za samo trenutak tvog uzdaha ,a ja te nocima ljubim u svojim snovima budim se u tvom narucju... zastani za trenutak pogledaj oko sebe ne razmisljaj o tome sta je moglo biti ne pricam o proslosti predamnom pred nama je sutra, ma kolko nestvarna bila providna i kratka .... ne prichaj nista pusti mene da biram reci ove... jer dok pisem poklanjam ti dusu tu malu radost da procitas i prepoznas sebe .... ne mogu te dotaknuti ne mogu pomilovati ali te recima mogu obradovati.Kako bih volela u ovom trenutku pomilovati ti usnule oci i sapuati najlepse reci umesto ovih slova, mozda onda nebih imala potrebe pisati mozda bih ti onda igrom prstiju pricala svoje zelje i tako cekali radjanje zore. I jednom kad sve ovo prodje kad sve nestane ostavi u jednom uglu tvog srca malo ljubavi za mene.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen