Cudan je ovo zivot chudan na neki nachin jedno veliko pozoriste u kojem smo mi svako od nes jedan lik. Svi do jednog bez izuzetaka... takvih ne postoje. Analizom koju sam proslu noc sprovela nad sobom,i to sto jutros spoznah daje mi zakljucak da ovom chinu nema ni jedne tachne priche. Svako ce od nas dodati makar jedan detalj onako kako mu odgovara i uchiniti ulogu slusaocu zanimljivijom....a tu nije kraj pricha se nastavlja, i tako svako ce po nesto dodati ne pomisljajucu gde je tu istina. Niko ne pomisli makar jedan trenutak dali ce ta pricha nekoga povrediti. Dali cese unistiti i ono malo nade koju je neko osecao. Bitno je samo prichati i biti zanimljiv,gaziti po tudjim osecanjima..... dali nam je to cilj? Dali nam je cilj gaziti po rekama necijih suza da bi smo nasu prichu ucinili zanimljivom ,da nam samima ne bude dosadno da nam ne bude ovo pozoriste monotono? Dali zato dodajemo prichi uvek nove lichnosti, pa ih onda odbacimo da bi smo nasli druge lichnosti? Lichnost kojoj cemo na kratko udahnuti zivot ali samo na kratko i kad nam dosadi pustimo je sa strane. Onako jadno i bedno kao marionetu ... Dalije to kraj ovog china....? Ne pricha se nastavlja , na nekom drugom mestu , tamo gde je mozemo ulepsati sa novim lichnostima .... Tuzno. Ponekad nas oni kojima naj vise verujemo razocaraju...
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen