Odiseja

Nisam ja svetica lica kamenog..
s pogledom usmerenim negdije u daljiu...
Nisam ja kula od karata
Koju ces srusiti dodirom malog prsta.
Nemozes me dostici nemozes utjesiti
jer ja, ja ne postojim mene nema.
Ja sam samo iluzija tvojih snova...
odnijela me je oluja prolecnih noci,
vjetrovi sto prodjose dusom.
Odnijelo me sunce letnje
Kad zagrija planinske grebene
Ne,ne mozes dotaknut. Ne mozes..
ja sam samo magla u oku tvom,
koja u trenutku cheznje preplavi ti lice.
Ja ne postojim mene nema...
ja sam iluzija prolecnih noci,
pogleda skrivenom pod velom sete.
ja sam neko sto vise ne postoji...
Odiseja tvojih snova...
ja sam magla jesenjih zora
i sara na prozoru tvom ...
izsarana u ledenoj zimskoj noci...
probudi se...ja ne postojim mene nema...