Zelim

Premalo je vremena proslo da bih mogla pozeleti bilo sta sto bi bilo tu i tamo realno. Ali sam svakom trenutku osecala prisutnost.... svuda oko mene. Lezim zatvorenih ociju u polumracnoj prostoriji, i kroz misli mi prolaze secanja, redjaju se slike iz proslosti. Davne proslosti i meni tako bliske proslosti , ko da sve juce bi ili se tek odigrava. Ta igra svetlosti i igra senki uliva mi strah od koje drhtim... sta u stvari zelim? Sta radim tu? Ko sam ja? Bezbroj pitanja u takom kratkom vremenu , a sve ove godine koje prodjose dali sam se tu nekada upitala.... mozda jesam ali se trenutno ne secam. Samo jedan trenutak delic sekunde kada bih sada mogla taj jedan delic pretvoriti u vecnost i pobeci od istine.... pobeci od ovih glasova koji se cuju...znam da ce to i sutra biti proslost... proslost koja ce me proganjati.... proslost koja je trajala tako kratko ali koja mi je pokazala da snovi ostaju samo snovi, retko se koji san ostvari. Odlucila sam da zivim i zelim .... da trazim izlaz prema ostvarenju tih zelja koja su do jucer bili samo ne doostizni i ne realni snovi....Ja sam jos tu, i ostace tako. Ja zivim ali ne vise od snova...ja zivim jer to zelim... i zivim da bi te zelje postale stvarnost. I mozda bas danas mozda bas ovaj trenutak je taj pocetak jer ja zelim a ne sanjam vise ....