Ljubav jaca od smrti...

Zvao si me svojim andjelom,
pricao da me je nebo tebi poslalo.
A ipak si otisao , ostavio me.
Sa njom si otisao jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ja sam bezala od istine,skrivajuci se
u senci nekih drugih lica i zivela u snovima.
Nedostajes mi.
Probala sam naci ruku koja ce me
cvrsto drzatidusi svetlost darivati
ali ti dodiri su tako hladni.
Nocna mora na mom jastuku.
Fale mi tvoji dodiri falis mi ti.
A zvao si me svojom sanjalicom
dok si me jutrima nezno budio.
Jos uvek osecam dodir tvojih usana.
Ja skrivam se u senci proslosti.
Ti si negde daleko nasao spokoj
i mir kraj nje, jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ipak cekas me na ivici beskraja,
vidim tvoj lik u srebrnom sjaju meseca.
Tvoj glas cujem u sapatu vetra,
tvoje reci dok nas smrt ne rastavi.
sada si ti moj andjeo i ja jos vuvek volim te
ljubavlju jacom od smrti.