Mozda...

I uvek kad se vratim I prosetam ulicama secanja pitam se sta se to desilo sa mnom sta se to desilo sa nama. Gde su nestali svi ti dani I obecana ljubavi koja ce vecito trajati. I dali je uopst postojala ili je bila samo moja iluzija rodjena mojom jakom zeljom okusiti slasti i zar te vrste osecanja. Znao si mi pricati I recima dotaknuti dusu, znao sis ta volim I sta osecam u svakom trenutku, mada su to bile sitnice za mnoge nebitne ali meni su znacile puno I mnogo vise od toga. I danas kada se setim svega shvatim da se sva ta lutanja galaksijom snova natalozila u meni I da oslikavaaju moju dusu. Tada su me sva ta lutanja I putevi vodili tebi, I tis i to znao. A danas sakupljam prasnjave ostatke izgubljene ljubavi I vremena koje provodim u samoci, mozda nesvesno cekajuci tvoj povratak ili neocekivani slucajni susret na nekom od mostova koji ostase neporuseni iza nas. Mozda…