Duboke su to misli sto se roje iza prividno mirnog pogleda, prikrivena iza trepavoica opasno preti da se niz lice skotrlja kap suze. Koracala sam tvojim stopama istrajna i odlicna sigurna u sebe sigurna u tebe. Hladan osecaj me obuzima citajuci te. Sve odudar od dosadasnjih prica, nista vise nije u skladu... nista vise nije kao pre. Takvog te neznam, kao da su dve osobe kriju u tebi, jedna koja jesi druga koja bi zeleo da budes. Zlatna svetlost mesecine obasjava horizont i ona nocas deluje sablasno. Kao da se neka sablast spustila nadamnom rusi lomi i razara sve. U meni se vodi borba koju jos do sad ne upoznah mada sam i ja imala dosta tih poraza u zivotu. Ljubav strah zebnja sve se uskovitlalo, poljuljalo.. ponoc je davno prosla a ja jos uvek budna, jos uvek se pitam dali sam ja to dosad bezala od istine i videla samo ono sto sam zelela videti. A sta je to trebalo videti? Koga sam trebala videti. Strah me je strah jer osecam da mi proslost ponovo kuca na vrata...
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen