Za jedinog Kneza u mojoj dusi ....

Jednom ces shvatiti da sam te volela drugacije od svih koje su te volele. Ko sto sam ja shvatila ovih dana da te volim, da te volim na nachin na koji jos nikog ne voleh. Ovo osecanje koje osecam je i meni nepoznato, nisam ni sanjala da u meni tako nesto postoji. Toplina koja mi obuzme dusu i siri se poput poplave mojim telom, toliko je jaka da imam osecaj kako se topim, nestajem. Zar u srcu koji oecam kao u ovim trenucima prosto da boli, izaziva mi uzdah iz grudi. Ceznja zelja postaje iz dana u dan sve veca. Pozelim ponekad da si tu da mogu da te zagrlim oko struka privucem se tebi i naslonim glavu na tvoje grudi, opustim se i zaboravim sve. Znam da bi se osecala ko dete zasticenom od svega sto se u ovom svetu desava. I sama pomisao na te trenutke ulivaju mi sigurnost, snagu da te jos vise volim da ti se jos vise predam. Pitam se kako su sve ove godine tako prosle i gde su se ta osecanja celo ovo vreme krila. Znam da ces mozda pomisliti da umisljam, doduse pomislila sam i ja sama na tu mogucnost. Ali sam ovih dana u tvojoj osutnosti shvatila istinu, a istina je da nije umisljeno. Da to postoji i zivi u meni. Ti , ti zivis u meni i da su sve moje misli upucene tebi, da bez tebe ni dan nema smisla. Ti nisi samo iluzija ti postojis i bas me to cini srecnom. Mada , mada moram priznati i plasi me plasi me jer mi je sve to nepoznato. Ali sam odlucila boriti se i istrajati.. boriti se da shvatis da je sve ovo nesto posebno nesto drugacije nego sto smo do sad upoznali. Da je sve cisto bez nekih preterivanja ulepsavanja, lazi. Borit cu se da shvatis jacinu moje ljubavi koju si ti probudio..