Ponovo sam sama.... gledam iza sebe put koji sam prosla da bih stigla dovde... gore visoko na brdu.... krenula sam u vreme kada je sve izgubilo smisao.... provlacila sam se sama kroz siprazje zivota... kroz mulj koji mi je dostizao do kolena.... puzeci isla na gore kopajuci noktima prolaz ka vrhu .... i sada kad sam tu gore visoko gledam te gresne i jadn duse, ljude koje se muce sa zivotom, traze oslonac milost zele uspeh bez borbe... zele ka cilju bez istinitog cilja... ponos osecam ponos jer sam se izdvojila od njih izdigla se iznad zivota iznad sadasnjice i sivila. I zivot je poceo polako da prima smisao da se vracaju boje .... i vazduh koji je tako svez i lepo mirise daje mi oblik sigurnosti i srece ... ali ipak zar se tio sve nebi moglo sa nekim podeliti. Ja znam skim bi da sve to podelim...ja znam ko je mene vredan i ko grabi kroz zivot na isti nachin da bi do vrha dosao... da sa njim bih podelila svu ovu lepotu.... srecu koju uspeh donosi moze samo istinita ljubav i cisto osecanje da potpuni.... dve duse kojima ne trebaju reci... dve osobe koje se pomocu pogleda i misli dogovaraju... koje isto osecaju to je kruna posle svih teskih trenutaka koje zivot nosi.....ja znam da je ovo ispravan korak poklanjajuci Tebi naj snaznije osecanje covekove svesti.... osecanje koje moze planine srusiti sunce dotaknuti mesec skinuti...i svemu dati novi sjaj.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen