Oprosti Prijatelju

Sretoh te niocas onako sluchajno u prolazu....

U ulici mrachnoj ciji se krovovi skoro dodiruju.

Onako u sumraku ucinilo mi se kao da se ljube,

Kao sto smo mi nekada dok si me do kuce pratio ....

Sluchajno rekoh, dali je to sluchaj bio?

Ili si namerno sve ove godine duge o ovom

Susretu snivao...

Sretoh te na istom mestu gde si me davno cekao,

u ocima sjaj ugasen bolom godina proslih....

poput jesenjih noci stojis na uglu i cekas ...

cekas dali cu tuda kao nekad proci ...

Znam. Iako su godine prosle, duge godine teske

sumorne,i ako su zelje ostale ne ostvarene....

ostale u magli nekoj da lebde izmedju proslosti

i ovog susreta danas ....

Zelje koje zovu moje ime. Drhtave ruke pruzas...

Zasto? Tiho ti govorim glas u grlu nestaje ...

Zasto, Zasto si sad tu.. zasto mi rusis snove ....

Srusio si ih davnih dana srusio si ljubav,

pokopao snove, zaboravu dao me ...

Veceras te sretoh sasvim sluchajno

na raskrsu koja se zivot zove ....

Zelela sam nekad sa tobom srecu ,

sinove ti radjati, zena biti...

Otiso si te noci davne, dok je mesec grlio zvezde

reko si brzo ces doci...

Oprosti prijatelju dragi, ja srecna sam s njim....