Dali je ovo zivot ili su prividjanja...
bolne duse koja bez zivotno klonu,
ka crnoj grudi, ka zemlji, majci koja je zove...
Dali je ovo secanje na neko vreme sto je davno proslo.
Vreme koje je sa vekovima urezano negde ostalo...
negde u nekom u stubu kamenom stare vodenice,
ciji se kamen vise ne okrece,vise ne cuje i ne klepece...
i reka u nekom drugom smeru tece ...
dali je ovo vecnost pa tako dugo traje...
i ove suzne kapi sto se licem kotrljaju
jesu li to suze ili kise jesenje, duge hladne koje
padaju padaju i ne prestaju .
opvo je pocetak kraja pocetak koji jos nije ni poceo
a eto lagano se zavrsava.
Tesko je deliti bol i suze koje teku...
Bol pripada dusi, suze oku iz kojeg poteku.
Lepo je biti srecan lepo je deliti radost...
Radost bi delio svako al niko nece patnju...
Godine teku ko reka, a reka ka moru tece....
Sreca pripada tebi.... a suza mom oku koje pece ...
Oblaci se ljube s`planinama sivim
Galebovi kruze morima sinjim...
Svaki je krik ostrica macha....
Dali je ovo pocetak kraja?
Ili su samo bolna prividjanja ....
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen